Brojni su faktori koji utiču na kvalitet i pčelinji životni vek: Prosečan životni vek pčele je od 30 do 45 dana
Dužina života svakog člana pčelinje zajednice (matice, trutova i pčela radilica) zavisi od mnogo faktora. Kod svakog od ovih članova pčelinje zajednice dužina života zavisi, pre svega, od godišnjeg doba pa je poznata činjenica da matice mogu živeti više godina, trutovi uglavnom žive u letnjem periodu prosečno oko 50–60 dana, s tim da u onim pčelinjim zajednicama koje zbog pčelareve nepažnje ostanu bez matice, trutovi mogu da dočekaju zimu.
Dužina života pčela radilica takođe zavisi od intenziteta rada u sezoni. Poznato je da u nekim pašama, pogotovo koje su udaljenije od pčelinjaka pčele zbog izmorenosti žive kraće i do 30 dana, dok u povoljnim uslovima pčelarenja mogu živeti 40 do 45 dana. Ovo je bitno zbog ukupnih prinosa, pogotovo kad se dese vremenske nepogode kao što je bilo ove godine. Zbog toga je važno poznavanje ne samo tehnologije pčela već i biologije pčele i medonosnog bilja u okolini pčelinjaka. Važno je znati kad treba završiti sa zadnjim vrcanjem i na vreme tretirati pčelinje zajednice.
Nasledna osnova
Ovo je sve bitno, jer ako sve uradimo kako nalaže prava tehnologija pčelarenja, na vreme će doći do smene generacije pčela tzv. letnje i zimske ili kratkoživuće i dugoživuće pčele. Istraživanjima je dokazano da ako se letnjim pčelama daje obogaćena hrana belančevinama da i kod njih nastaju masne belančevinaste naslage ili rezerve u njihovom telu.
Glavnu ulogu svakako ima obilje i raznovrsnost polenovog praha. Međutim, u letnjem periodu ove belančevinaste rezerve u njihovom telu se troše zbog intenzivnog rada pčela i angažovanja na ishrani legla.
U jesen kada se pčelinje zajednice pripremaju za zimu, kada na vreme dođe do smene generacija pčela letnjih i zimskih, kada se smanjuje leglo, pčele radilice se manje troše i masne belančevinaste rezerve hrane se uvećavaju pa pčelinje zajednice dobijaju tzv. zimske pčele. Važnu ulogu ovde ima svakako dovoljna količina polenovog praha, po mogućnosti od raznovrsnih biljaka, i zato preporuka pčelarima da nikako u kasno leto ili jesen ne oduzimaju polen od pčela, zbog čega može doći do umiranja pčelinje zajednice tokom zime.
Pored nabrojanih faktora za život pčela važni su i neke bolesti, posebno odraslih pčela koje u određenoj meri skraćuju životni vek pčela kao što su: nozemoza, virusne, bakterijske i gljivične bolesti. Skraćivanje životnog veka pčelama na bilo koji način odražava se na ukupnu produktivnost pčelinje zajednice.
U današnjem savremenom pčelarenju dokazano je da na ukupnu dužinu života pčela utiče i nasledna osnova, pa se vrše određene selekcije na oplodnim stanicama. Sa prostora bivše Jugoslavije na ovom polju odradio je dosta prof. dr. Jovan Kulinčević iz Srbije.
Važnost zalihe
Mi pčelari ne moramo meriti jesu li belančevinaste naslage na telu pčela 1,2 mm ili više. Neka to rade istraživači.
Šta mi možemo i trebamo?
Moramo znati da ona pčelinja zajednica koja nije u zimu ušla sa pravovremenom smenom generacija pčela i dovoljnim količinama polenovog praha, odnosno perge, dovodi do rizika da nam zajednica zbog duge i nepredvidive zime u proleće u martu bude živa, pa zbog promenjivih vremenskih prilika, kad krene leglo, brzo potroše rezereve iz svog tela i početkom aprila zajednica nam umre, jer nema dovoljnih rezervi u svom telu da odhrani prvu generaciju pčela u proleće, na žalost.
Neki pčelari, ja ih mogu slobodno nazvati pohlepni, u jesen izvrcaju sav med i svoje pčele prihranjuju šećernim sirupom. Poznata je činjenica da je šećer čista ugljikohidratna hrana, koja ne sadrži u sebi belančevine, vitamine, minerale i druge tvari neophodne pčelama za normalan život.
Dakle, ostavlja pčele da prezime na šećernom sirupu, ali se javlja problem kad u proleće krene leglo, a pčele potroše svoje belančevinaste rezerve, a pri tom nema dovoljno perge niti polena iz vana. Ovakva zajednica, ako i preživi, neće imati vremena ni sebi tokom godine da donese dovoljno hrane, a kamoli neke rezerve za nas pčelare.
Takođe je poznato da je pčelama za zimovanje potrebna zaliha hrane oko 8 kg od oktobra do marta meseca.
Međutim, najispravnije je pčelama za zimovanje ostaviti toliko hrane da u proleće u martu imaju zalihe oko 10 kg, znači najmanje 15–20 kg hrane, što bi rekao naš narod „od viška glava ne boli“. Takva zajednica mora imati dobre prinose, pogotovo ako je zimovala na čistom pčelinjem medu.
Ovo naravno sve zavisi i od nadmorske visine i mesta gde se nalazi pčelinjak, jer znamo da ima područja npr. mediteransko, gde matica skoro pa i ne prekida sa polaganjem i pčele ne ulaze u zimsko klupko kao kod nas u kontinentalnom području.
Naravno, na dužinu i kvalitet života utiče i vrsta meda pre svega med medljikovac koji je jako dobar za ljudsku ishranu, ali za zimovanje pčelinjih zajednica svakako nije poželjan, zbog neprobavljivih tvari. Svako uznemiravanje pčela tokom zime ima za posledicu pomeranje pčelinjeg klupka i naravno veće potrošnje hrane, pa i masnog belančevinastog tkiva što na kraju može imati za posledicu umiranje pčelinje zajednice.
Bojim se da će nekim nesavesnim pčelarima na proljeće doći do umiranja pčelinjih zajednica, jer nisu svesni ovih činjenica, važnosti da na vreme pripreme pčelinje zajednice, sa kvalitetnom hranom, pravilno raspoređenom i zdravom pčelinjom zajednicom. Plašim se da će neki gledati na žalost ovu sliku u svojim košnicama.
Šta je potrebno za zdrav život pčele?
Postoje određeni propisi koje trebamo zadovoljiti. To je pre svega:
– mlada oplođena matica
– dovoljne količine pčelinje hrane pravilno raspoređene
– pčele na vreme tretirane, koje u zimu ulaze sa malim brojem varoa
– košnice u dobrom stanju, bez preterivanja oko utopljavanja.
