Autentično kraft pivo je moguće napraviti jer su u ponudi različite kvalitetne sirovine što otvara i niz mogućnosti. Recepti zavise od kreativnosti, mašte i želje pivara.
Fabriku za proizvodnju piva po kojoj je Zrenjanin bio nadaleko poznat osnovao je Sebastijan Krajcajzen davne 1745. godine, a procvat pivare vezuje se za veleposednika i industrijalca Lazara Dunđerskog. On je 1891. godine preuzeo pivaru i uz angažovanje arhitekata iz Praga temeljno je rekonstruisao. Pivo je u tada u savremenom pogonu pravljeno po najboljoj plzenskoj tehnologiji po kojoj je nastavljena proizvodnja poznatog „Zrenjaninskog piva“. Pivara je neprekidno radila do 2007. godine kada je, kako se i danas priča među zrenjanincima, bezrazložno zatvorena, ali to je neka druga priča. Velike pivare nema, ali ima onih koji su pokrenuli mini pivare u kojima spravljaju autentična zanatska piva.
Zoran Guteša je vlasnik Joks kraft pivare i ugostiteljskog objekta Lion Pub u Zrenjaninu. Ideja da otvori mini pivaru nastala je pre skoro petnaest godina. Od 2015. godine tragao je za odgovarajućom opremom koju je kupio tri godine kasnije, a prvi uvarak pripremljen je u septembru 2019. godine od kada se u ovoj pivari neprekidno kuva, istražuje i stvara zanatsko pivo. Sada gostima nude sedam vrsta piva. Iz godine u godinu potrošači potvrđuju da više vole domaća piva od industrijskih.
Mesečna proizvodnja ove mini pivare je od tri do pet hiljada litara piva isključivo za potrošnju u ugostiteljskom objektu. Tu gde se pravi, tu se i konzumira, točeno i najsvežije, ističe Guteša. Najtraženije pivo je svetli lager po uzoru na češki lager. U ponudi su i piva sa više hmelja koja imaju intenzivniji miris i aromu citrusa i tropskog voća, a tu je i crni porter i pšenično pivo. Dodaje i da su napravili i pivo sa višnjom koje je namenjeno damama i to tako što organsku višnju dodaju u toku procesa fermentacije.
Kraft pivo je kreativni izazov za pivara
Kvalitetnih sirovina za spravljanje piva ima na našem tržištu i nije ih teško nabaviti. Dodaje i da ima mnogo uvoznika sladova i hmelja iz celog sveta što pivarima daje mogućnost da prave različite kombinacije i autentična piva. Na tržištu je preko pedeset vrsta hmeljeva i isto toliko sladova, objašnjava domaćin i ističe da domaći slad kojim je vrlo zadovoljan, u njegovoj mini pivari koriste za lager kao osnovni slad.
Svaki recept je stvar mašte i želje kuvara. U svetu kraft piva napraviti pivo je kao „igra bez granica“. U ponudi su različite sirovine što otvara i niz mogućnosti da napravite autentično pivo, kaže Guteša. Proizvodnja kvalitetnog piva osim od sirovine zavisi i od tehnologije, pre svega od temperatura ukomljavanja, fermentacije i hlađenja piva.
Pivar objašnjava da je važno znati da li su kvasci gornjeg ili donjeg vrenja. Ako se na primer radi u opsegu 8-15 stepeni, temperaturu treba održavati kako ne bi porasla i kvasci spustili estre. Tada može doći do promene ukusa piva. Održavanje higijene tokom procesa proizvodnje na visokom nivou je obavezno. Još jedan od uslova da pivo bude dobro je i period odležavanja koji ne sme biti kraći od trideset dana. Ovo je neophodno kako bi se dogodila prirodna filtracija, što je po mišljenju našeg domaćina najbolje.
Prednosti udruživanja kraft pivara
Kraft pivara Joks je članica Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije koje se razvija. Za sada članstvo u udruženju može obezbediti učešće na kraft festivalima, a trebalo bi da pruži više, smatra Guteša. Predlaže da udruženje bude inicijator okupljanja svih kraft pivara kako bi udruženi uvozili sirovine i tako ostvarili povoljnije cene, što bi uticalo i na troškove proizvodnje.
Imamo potencijal za razvoj pivskog turizma
Razvoj kraft pivarstva zavisi i od podsticajnih sredstava za nabavku opreme, dodaje, a posebno treba pomoći mladima koji žele da se bave ovim poslom.
„Proizvodnja zanatskih piva može biti dobar potencijal za razvoj pivskog turizma, kao što je to u nekim evropskim zemljama. U Zrenjaninu ima nekoliko kraft pivara i bilo bi dobro da ih ima više kako bi naš grad vratio titulu „Grada piva“ koju je nekada imao. Pogotovo što ima i festival piva „Dani piva“ koji se održava već blizu četrdeset godina. Mogli bismo da napravimo lepu priču i održimo i razvijemo brend našeg grada“, zaključuje pivar.
A. Mihajlović
Objavljeno u Poljoprivredniku
