„Mesec zaštite pčela” se organizuje u okviru četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga.

Cilj je da se svi koji se bave pčelarstvom i poljoprivredom, zaštitom životne sredine ili su na drugi način zainteresovani za temu, uključe u javno-privatni dijalog i ukažu na probleme, izazove i moguća rešenja u borbi protiv trovanja pčela.

U martu organizovani okrugli stolovi

Javne konsultacije u ovoj oblasti obeležiće prvi u nizu okruglih stolova koji će biti održan u Beogradu u utorak 5. marta od 11.00h do 12.30h.

Naredni okrugli stolovi biće organizovani 14.3. u Novom Sadu i 26.3. u Čačku.

Svi zainteresovani mogu da prijave svoje učešće na 011-6128-071 ili na mail
spos.operativa@gmail.com i predlože i ocene rešenja za unapređenje zaštite pčela putem vebsajta www.jpd.rs.

Sačuvaj sebe – sačuvaj pčele

Izumiranje pčela za našu zemlju značio bi direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje, rekao je povodom početka kampanje predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, prenosi naled.rs.

Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Sa pčelama nestala bi i kvalitetna, zdrava hrana, podsetio je Živadinović.

Do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu.

Inspekcija, poljoprivrednici, lokalne samouprave 

Cilj kamanje je da se kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, edukaciju poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida, doprinese očuvanju pčelinjih zajednica.

Pčelarstvo je opterećeno značajnom birokratijom koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja s obzirom na to da je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja, kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Takođe, problem je i manjak kapaciteta u inspekcijama nadležnim za pčelarstvo, a kada do trovanja dođe trošak dokazivanja putem analiza pada na pčelare zbog čega većina odustaje od daljeg postupka.

U Srbiji oko 20.000 pčelara uzgaja 1,3 miliona pčela koje godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

Dešavalo se da usled trovanja fond pčela padne i za petinu godišnje.

Proizvodnja meda pala je za dve godine (2015-2017.) sa 12.000 tona na 7.000 tona.