Autentična vina su naša prednost

vino boce

Vina koja su autentična i drugačija sve su traženija. Srbija je vinska zemlja, ali ne i vinska sila. Raskid sa tradicijom nas je skupo koštao

Igor Luković, međunarodni vinski sudija, degustator, eno-gastro publicista, vinski novinar, urednik magazina Vino & Fino bio je gost Narodnog muzeja Zrenjanin u okviru pratećeg programa izložbe „Merak mi je“ autorke Olivere Skoko. Između ostalog razgovaralo se o kulturi vina, hedonizmu, gastronomiji.

Igor Lukovic
Igor Luković

Rođeni zrenjaninac Luković je studirao književnost, završio novinarske studije a u priči o vinu je od 2003. godine. Hrana i vino su ga zanimali kao teme, pa je počeo da se edukuje i završio vinske škole, uključio se u rad škole za somelijere i počeo da degustira i sudi vina.

Bio je saradnik magazina Yellow Cab, Gurman, Wine Style, Gastro Svet i drugih. Urednik je magazina Vino & Fino. Na čelu je najvećeg regionalnog vinskog takmičenja Balkan International Wine Competiton, kao predsednik sudijskog žirija. Ocenjuje vina na brojnim takmičenjima širom sveta i jedini je ocenjivač iz Srbije na Decanter WWA u Londonu. Jedan je od osnivača Udruženja somelijera Vojvodine, edukator i predavač u somelijerskim i vinskim školama.

Budućnost je u autentičnosti

Putuje, degustira i ocenjuje vina širom sveta, od Atine, preko Napulja, do Londona i Tokija i kaže da su ljubitelji i poznavaoci vina u svetu umorni od kabernea i sovinjona, odnosno od istih vina i od sličnih sorti koje se ponavljaju iz maltene svih krajeva sveta i počinju da liče jedna na drugu. Vinski konzumenti sada traže jasno autentična i drugačija vina. Pogotovo su popularne sorte vinove loze specifične za jedno područje koje daju zanimljiva i drugačija vina.

Luković je jedan od pokretača međunarodnog Dana prokupca koji se održava 14. oktobra. Prokupac je prepoznat kao adut srpske vinske industrije jer ima sve što je potrebno da uspe i postane međunarodno priznato vino, kaže naš sagovornik. Prvo, daje veoma upečatljiva vina koja se lako pamte i prepoznaju u čaši. Drugo, ima dugu tradiciju, specifičan je za vinogorja centralne Srbije.

 

„Puno je malih proizvođača, pre svega u Župi i nekim drugim vinogorjima, koji su pravili vina od prokupca, ali kao da su ih se stideli. Onda smo se odlučili da ih ohrabrimo da ta vina predstave ozbiljnijoj publici i da Dan prokupca obeležavamo tamo gde se on troši i pije. To su veći gradski centri, hoteli, bolji restorani, vinoteke.

Dan porkupca smo pokrenuli 2016. godine, pomalo gerilski, da bi ta manifestacija bila sve veća i sve više vinara se uključivalo u rad. Neki vinari su baš zbog Dana prokupca i nagle popularnosti te sorte i njene renesanse, počeli da sade prokupac. Tako su se površine pod vinogradima proširile i na taj način smo pomogli onima koji žive od proizvodnje grožđa da poveruju sebi da je ono što rade dobro, kvalitetno i u svetskim razmerama“, ističe Luković.

Stranci još uvek ne znaju dovoljno o ovom vinu. Dan prokupca je povod da relevantnim uticajnim pojedincima ili organizacijama u svetu vina, koji se bave trgovinom i prodajom, ili pišu o vinima za relevantne međunarodne medije pokažemo vinarije i vinograde i priredimo degustacije na kojima će probati najbolja vina od prokupca. Vina iz Srbije su ukupno do sada na najuticajnijem međunarodnom ocenjivanju vina Dekanteru osvojila desetak zlatnih medalja od toga su dve bile za prokupac, što mnogo govori, smatra Luković.

vino sipanje

Srbija je vinska zemlja, ali ne i vinska sila

Kada govorimo o mestu i kvalitetu naših vina u svetu, mi na vinskoj mapi ne postojimo, ističe Luković, ali to je pitanje količine, prekinute tradicije i tekstonskih poremećaja u poslednjih sto godina. Od filoksere, pa posle dramatične promene strukture vlasništva u vinskom biznisu posle drugog svetskog rata kada je sve otišlo u kombinate i industriju.

Raskid sa tradicijom nas je jako skupo koštao jer smo izgubili identitet i lokalne, autohtone vinske sorte. Međutim, ističe Luković, kvalitetom naših vina apsolutno možemo da pariramo, što pokazuju uspesi naših vina na međunarodnim takmičenjima gde osvajaju nagrade u konkurenciji sa vinima iz velikih, poznatih i razvijenijih svetskih regija.

Najveći problem je što Srbija trenutno proizvodi trećinu svojih godišnjih potreba za vinima. Mi još uvek nemamo ni približno dovoljno za sopstvene potrebe, da bismo sutra mogli da budemo relevantni igrači na svetskom tržištu. Jednog dana možda, ali za to nam je potrebno tri puta više vinograda nego što ih imamo sada, tačnije koliko smo ih imali nekada. Da bismo uspeli u tome potrebna je snažna, ali zaista snažna, podrška države i subvencije za podizanje novih zasada, smatra naš sagovornik. Za uspeh su nam potrebni i mali i veliki proizvođači kaže Luković i navodi paradoks.

„90 odsto vina proizvedenog u malim vinarijama u Srbiji se prodaje kroz HORECA kanale prodaje, dakle kroz ugostiteljstvo. Međutim, vina koja su priuštiva na dnevnom nivou srednjoj klasi koja su u marketima, trgovinama su uglavnom vina iz uvoza. Tu uvozne vinarije drže primat što je potpuni nonsens jer je to tržišni segment od kog živi globalna vinska industrija, a mi tu nemamo odgovor što je opet pitanje količine, a za to su nam potrebne velike vinarije koje proizvode kvalitetna vina. I to je sledeća velika stvar koja mora da se dogodi kod nas“, objašnjava sagovornik.

Luković je jedan od osnivača Udruženja somelijera Vojvodine. Smatra da je somelijerska profesija u Srbiji poslednjih godina pratila razvoj vinske kulture. Somelijerstvo, umetnost uparivanja hrane i vina, zanimljivo je i mladima, jer u vinu ima nečeg poetskog i mističnog. Za mnoge od njih somelijerska diploma može biti važna za buduću profesiju.

Udruženje somelijera Vojvodine je član nacionalnog udruženja SERSA, a koje je opet član važnih evropskih udruženja. Za dve godine će se evropsko prvenstvo somelijera održati u Beogradu, što je veliki događaj, smatra Luković. Dodaje da se naše diplome cene svuda u svetu i da ispite nije lako položiti. Zadovoljno ističe da se za skoro dvadeset godina koliko postoji SERSA nije dogodilo da neko ko je sa našom diplomom aplicirao za posao bilo gde na svetu bude odbijen.

Tekst objavljen u Poljoprivredniku br.2738

Preporučujemo da pročitate i priču o vinogradu porodice Knežević

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede