Najčešće pijemo i kupujemo suva vina u staklenoj ambalaži i to u marketima i specijalizovanim prodavnicama.
Popiti čašu kvalitetnog vina za mnoge je pravo uživanje. Vinoljupci znaju i da je čar u umerenoj konzumaciji „pića bogova“.
Samo od količine zavisi da li će ono što konzumiramo biti hrana, lek ili otrov, rekao je Paracelzijus još u 16. veku.
O navikama potrošača u kupovini i potrošnji vina govorio je dr Branislav Vlahović profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta na Prvom banatskom festivalu vina koji je održan u Zrenjaninu.
Trendovi u svetu
U svetu se godišnje potroši oko 32 milijarde boca vina. Na prvom mestu po potrošnji su SAD, a slede Francuska i Italija. Potrošnja po glavi stanovnika najveća je u Vatikanu, čak 60 litara.
Najviše se piju crvena vina.
U svetu vinarstva postoje moderni trendovi, pa je sada povećana tražnja za narandžastim i plavim vinima. Plavo vino je nastalo u Španiji mešanjem različitih sorti grožđa sa organskim pigmentima koji daju plavu boju.
U trendu je i rast tražnje za organskim i biodinamičkim vinima. Najviše vinarija koje proizvode organska vina ima u Francuskoj. Sve se više traže i penušava vina, Frizzante vina, kao i vina sa voćnim ukusima ili ona slatka blago gazirana.
Potrošačima su interesantne i mešavine vina i kafe ili vina i kole. Ipak, mnogi vinari se ne slažu da su takva pića vina. Oni smatraju da je jedina sličnost takvih proizvoda i vina u tome što su oba napravljena od grožđa, objašnjava dr Vlahović.
Što se tiče pakovanja u svetu se sve više kupuju vina u limenkama, ali su tražena i vina u eko pakovanjima, kao i pakovanja za jednu čašu.
Pijemo domaća vina, ali retko posećujemo vinarije
Potrošnja vina u našoj zemlji je oko osam litara godišnje po stanovniku. Potrošnja vina u Evropi je 17-18 litara godišnje.
Ako gledamo zvaničnu statistiku Srbija je na 14. mestu u Evropi, pa tako pijemo manje vina od Grka, ali više od Holanđana.
Najviše vina se pije u Vojvodini i to trećina od ukupne potrošnje vina u našoj zemlji.
Prema rezultatima različitih anketa, najviše pijemo crvena vina, a nešto manje bela.
Roze vina najređe pijemo, ali je primetan rast potrošnje poslednjih godina.
Najčešće kupujemo suva vina u staklenoj ambalaži i to u marketima i specijalizovanim prodavnicama.
Nemamo naviku da kupujemo direktno od vinara na gazdinstvima, kao što to rade recimo Austrijanci koji redovno posećuju vinarije i u razgovoru sa domaćinima biraju vina, što treba da promenimo, smatra Vlahović.
Zašto ne pijemo više vina?
Na potrošnju vina naših stanovnika utiče nekoliko bitnih faktora. Pre svih to je nivo dohotka koji opredeljuje potrošača da li će kupiti bocu vina i kog kvaliteta.
Prosečan potrošač izdvoji do 500 dinara za bocu vina. Dakle, ne verujemo da kvalitetno vino može biti jeftino, ali skupa vina većina nas retko kupuje.
Najviše pijemo domaća vina jer su kvalitetna i ukusna, imaju prihvatljivu cenu, ali volimo i vina iz Makedonije, Crne Gore, Italije i Španije, ističe naš sagovornik.
Vinska kultura u našoj zemlji nije dovoljno razvijena. Potrebno je da uložimo napore i da radimo na širenju kulture pijenja vina i promociji domaćih, autohotnih vina kako bismo stranim turistima i domaćim gostima ponudili što kvalitetniju vinsku kartu naših podneblja.
Važno je da poboljšamo izgled boca i etiketa kako bismo potrošaču pružili sve informacije koje traži. Dobrim marketinškim pristupom moramo da odgovorimo željama i potrebama potrošača.
Osim toga, neophodna je i edukacija mladih o dobrim karakteristikama i umerenoj potrošnji vina. Značajne su i manifestacije na kojima se promoviše vinarstvo i vinogradarstvo, uz stalnu analizu kako to rade u drugim zemljama.
Da li nam treba Nacionalni dan vina?
Po mišljenju Vlahovića dobro bi bilo da odredimo Nacionalni dan vina kada ćemo na različitim nivoima pričati o proizvodnji i vrstama vina, dobrim osobinama i umerenoj konzumaciji uz različita jela.
Umerena konzumacija vina podrazumeva potrošnju jednog decilitra dnevno, dok ima i onih koji zastupaju mišljenje da je umerena konzumacija i ako popijete jedan decilitar za ručak i još jedan za večeru.
Mnoga istraživanja u Francuskoj i SAD su ukazala da umerena konzumacija kvalitetnog vina ima pozitivan efekat na zdravlje konzumenta i može doprineti prevenciji određenih bolesti, objašnjava Vlahović.
Objavljeno u listu Poljoprivrednik 4.9.2020.
Foto: A.M.
