Vinogradi porodice Knežević na tri zasebne parcele. Uredno orezani, špaliri „pod konac“, bez korova.
Zorica i Ivica Knežević u ataru sela Melenci proizvode kvalitetno stono grožđe.
U Melencima je, kao i u mnogim selima u Banatu, tradicija da svako domaćinstvo ima bar nekoliko čokota vinove loze i grožđe za svoje potrebe. Kada je Zorica dobila parcelu od 5,5 ari od svoga oca počela je priča o uzornim vinogradarima i dobro poznatim „Vinogradima Knežević“.
Pre skoro tri decenije porodica Knežević je podigla svoj prvi zasad i zvanično počela da se bavi vinogradarstvom. To je prvi vinograd od 1.500 čokoti mešanih sorti koji su posadili, uz stubove u špaliru, tada jedini takav u Melencima, pričaju naši domaćini.
Nakon toga sadili su stono grožđe. Zorica kaže da su zemlju za podizanje novih vinograda kupovali „parče po parče“, pa tako imaju zasade različite starosti.
Danas imaju tri zasebne parcele pod vinovom lozom. Jednu manju od 30 ari na kojoj je posađena sorta demir kapija, drugu od 40 ari sa mešanim sortama grožđa i treću od dva hektara na kojoj je muskat hamburg.
Odlučili su se za stono grožđe jer imaju dobar plasman, te ga prodaju kao konzumno, a i kod fizičkih lica koji kupuju za sopstvene potrebe.
Ova proizvodna godina je bila prosečna, ali za Kneževiće bolja nego prethodna kada je grad umanjio rod. Ukupan prinos je oko 40 tona grožđa. Berbu su počeli po lepom vremenu početkom oktobra, a završili pred kišu. Što se kvaliteta tiče procenat šećera je bio veliki, zadovoljna je Zorica.
Seća se da je bilo i jako dobrih godina kada je sa jednog čokota slankamenke ubrano 22 kilograma, ali i onih loših kada je mraz „obrao“ vinograd, pa je ukupan rod sa parcele bio svega 500-600 kilograma. Berbu organizuju u zavisnosti od ranije najavljenih potreba kupaca.
U proseku dnevno uberu oko dve tone grožđa. Kada je puna sezona berbe u vinogradu je pet radnika i porodica. Ranije su organizovali mobu, pa su tada brali i rođaci, prijatelji, komšije. Uvek su imali veliku podršku prijatelja u svakom pogledu, ponosno dodaje Zorica.
„Vinogradi Knežević“ plene svojim izgledom. Uredno orezani, špaliri „pod konac“, bez korova.
U uzgoju vinove loze treba obraćati pažnju na potrebe sorte i pravilno uraditi rezidbu. Kneževići rade karlovačku rezidbu, kratki luk. Važno je sve mere nege uraditi pravovremeno, posebno zaštitu zasada, ističu domaćini, jer ako se pogreši posledice mogu biti jako loše. Naravno, važno je i berbu obaviti u pravo vreme.
Potrošači su najvažniji
Zrenjanin i okolina su tržište za grožđe iz „Vinograda Knežević“. Rod plasiraju kroz pijace i prodajom na veliko.
Dobro su poznati kupcima koji se uvek vraćaju po nove količine kvalitetnog grožđa i to je dokaz da dobro rade, komentarišu domaćini. Zadovoljni su jer sav rod prodaju po unapred zakazanom preuzimanju grožđa.
Bilo je i godina kada je prodaja išla teško. Sećaju se kišne 2014. godine kada je rod bio ogroman, a berba kasna. To su muke, kada nema realizacije, kaže Zorica. Na sreću, od tada do danas prodaja ide jako dobro. Nisu nezadovoljni cenom grožđa, koja nije menjana od 2017. godine i dodaju da je najbitnije da su potrošači zadovoljni kvalitetom grožđa.
Planski do nove mehanizacije
Održavanje savremenog zasada olakšano je korišćenjem mehanizacije. Zorica je kao nosilac gazdinstva više puta koristila podsticajna sredstva nadležnih institucija.
Kroz konkurse Fonda za razvoj poljoprivrede u dva navrata obezbeđeni su kalemovi i žica.
Na konkursu Ministarstva poljoprivrede konkurisala je za nabavku voćarsko-vinogradarskog traktora, a od povraćaja sredstava obezbeđena je šišalica i uloženo je u novu sadnju.
Stubovi i žice, kao i ograda nabavljeni su sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Ova sredstva i mogućnost da konkuriše mnogo znače za razvoj gazdinstva, naglašava Zorica i dodaje da je jako važno da ulaganja budu planska uz preko potrebnu disciplinu u potrošnji sredstava..
Saveti za mlade vinogradare
Biti vinogradar je lepo zanimanje. Svaki dan proveden u vinogradu pruža niz zadovoljstava, čak i onda kada se rade fizički teški poslovi ili kada naiđu, naizgled, nerešivi problemi. Kada bi ponovo birala svoje zanimanje Zorica bi verovatno opet odabrala da uz svog supruga i porodicu podigne vinograd.
Mladima koji razmišljaju da se bave vinogradarstvom savetuje da dobro razmisle da li su spremni na odricanja, jer nije uvek jednostavno.
U početku su potrebna ne mala ulaganja, a obrt nije brz. Treba da prođe dosta vremena kako bi se uloženo vratilo. Istrajnost i čelična volja krase vinogradara, dodaje Zorica.
Savetuje budućim vinogradarima da se informišu i uče iz stručne literature, traže savete od stručnjaka iz oblasti vinogradarstva i od iskusnih kolega. Kada su podizali prvi vinograd i oni su išli po savete i informacije kod profesora Poljoprivrednog fakulteta. Kroz rad se kasnije mnogo nauči, a lično iskustvo je dragoceno, poručuju vredni vinogradari iz Melenaca.
Objavljeno u listu Poljoprivrednik
