U Evropskoj uniji je tokom 2024. proizvodnja vina bila 138.3 miliona hektolitara vina, 3.5% manje od inače slabe berbe 2023.
Evropska vinska industrija susreće se sa izazovima koji nadmašuju sve dosadašnje u ovom veku – tačnije, sa „savršenom olujom” više kriza čiji je ukupni rezultat rekordno niska proizvodnja vina u 21. veku i najmanja potrošnja vina u poslednjih šest decenija.
O ovoj temi napisano je obilje analiza i novinskih članaka, koji ne nude mnogo prostora za optimizam – a svi ovi zabrinjavajući trendovi objedinjeni su u jednom dokumentu u junu ove godine, piše magazin „Vino i fino“ u tekstu „Savršena oluja nad evropskim vinogradima“ autora Nenada Kostića.
Magazin Vinetur objavio izveštaj o proizvodnji, potrošnji i cenama vina u Evropi u 2024. godini, sumirajući nalaze ove analize kao „kombinaciju povezanih pritisaka koje unose stres u ceo lanac i ubrzavaju strukturalne promene u velikim vinskim državama”.
Kako navodi izveštaj, u Evropskoj uniji je tokom 2024. proizvedeno 138.3 miliona hektolitara vina, 3.5% manje od inače slabe berbe 2023, a pad je u velikoj meri uzrokovan serijom ekstremnih vremenskih pojava širom kontinenta. U isto vreme, potrošnja vina opala je na 103.6 miliona hektolitara, a ovaj pad doveden je u vezu sa padom kupovne moći i značajnim promenama u životnom stilu potrošača, kao i navikama novih generacija.
Kvalitet umesto kvantiteta
Trgovci i proizvođači za sada uspevaju, navodi izveštaj, da se izbore sa ovim izazovima, dajući prioritet kvalitetu nad kvantitetom i fokusu na vina iz visokog cenovnog ranga i na penušavce. Zahvaljujući ovome, prosečna izvozna cena vina iz Evrope iznosi rekordnih 3.6 dolara po litru.
– Neposredna budućnost vinskog sektora biće oblikovana promenljivim klimatskim uslovima, stagnacijom proizvodnje, polarizovanom ponudom i potrebom za adaptacijom uzrokovanom potrošačkim navikama novih generacija… Vinarije će morati da diversifikuju ponudu, investiraju u adaptivno vinogradarstvo i digitalizaciju, ojačaju direktnu prodaju kupcima, i da istražuju vinski turizam kao podsticaj lojalnosti brendu i kao dodatni izvor prihoda – precizira se u vrlo citiranom izveštaju.
Kriza se u pogođenim zemljama shvata vrlo ozbiljno – magazin Dekanter je nedavno preneo stavove koji su izneti na sastanku predstavnika francuskog vinskog sektora sa ministarkom poljoprivrede Ani Ženevar. Na ovom sastanku kriza je opisana kao najozbiljnija u istoriji francuskog vinarstva, i upozoreno je da, pored sve viših troškova rada u aktuelnoj inflatornoj klimi, dodatne glavobolje dolaze i usled klimatskih rizika koji se ponavljaju u svakoj berbi, i od nerešenih pitanja u međunarodnoj trgovini, a naročito u odnosu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Problemi ne zaobilaze ni vinske regione u našoj bližoj okolini: u susednoj Hrvatskoj beleži se pad prodaje domaćih vina, a kao uzroci za ovaj trend navode se i realni tržišni problemi, i klimatske i demografske promene. Podaci govore da je u 2023. godini u Hrvatskoj proizvedeno oko 45 miliona litara vina, dok je 2024. ta brojka blago porasla na 47 miliona. To je i dalje znatno manje od nekadašnjih šezdesetak miliona, sa korenima u uvozu jeftinijih vina, depopulaciji i starenju vinogradara, suši i gradu koji sve češće pogađaju vinograde, neophodnosti modernizacije vinarija i dominaciji jeftinih vina u maloprodaji.
Još jedan izveštaj pokazao je svu dubinu aktuelne krize: istraživanje Evropske komisije o sezoni 2024/25 govori da je ovogodišnja proizvodnja vina pala za pet procenata, potrošnja za tri procenta, a izvoz za šest procenata, sa najnižim nivoom proizvodnje u dve decenije i 10% ispod petogodišnjeg proseka. Za pad su u najvećoj meri odgovorne Francuska i Nemačka, u kojima je trend do te mere izražen da ni rast proizvodnje u Italiji (15 procenata) i Španiji (10 procenata) nije bio dovoljan da popravi godišnji bilans, prenosi „Vino i fino„.
FAKTI
- 138.3 miliona hektolitara vina proizvedeno u Evropi u 2024 – najmanje u 21. veku
- 103.6 miiona hektolitara vina prodato u Evropi u 2024 – najniži nivo od 1964.
- 214 miliona hektolitara vina prodato u svetu u 2024 – najniži nivo od 1961.
