Presađivanje voćaka, mlađih ali i starijih stabala, moguće je uraditi uspešno.
Postoje slučajevi zbog kojih je potrebno uklanjanje ili premeštanje postavljenih voćki na drugo mesto.
Često se takva stabla ili biljke poseku, u neznanju njihovog vlasnika da je moguće i starije stablo presaditi tako da ono nastavi da donosi rod. Ipak, mora se imati u vidu da mlađa stabla bolje podnose presađivanje, prijem na novom mestu, brže se obnavljaju i lakše obnavljaju svoju rodnost.
O mogućnostima i tehnikama presađivanja voćki piše mr Branko Tanasković, savetodavac PSSS Čačak.
Jabučaste vrste mnogo bolje podnose presađivanje, tako da, na primer jabuke, kruške, dunje, kao i orah i leska sa dobrom perspektivom mogu se presaditi do 15 godina starosti, dok kod koštičavih vrsta rizik od obnavljanja je veći, a praksa je pokazala da se sa uspehom mogu presaditi do 10 godina starosti, naglašava Tanasković.
Generalno, ukoliko je nužno, najbolje je stablo presaditi do 7-8 godine starosti.
Vreme za ovaj posao je tokom mirovanja vegetacije, a najbolje je, kalendarski, od kraja novembra do aprila, uz uslov da nema mrazeva u tom lokalitetu. Obično se praktikuje u periodu zimskog mirovanja voćaka, ali u koliko se planira u proleće, važno ga je obaviti što ranije.
Priprema jame za presađivanje
Preporučuje se da jamu za presađivanje stare voćke trebalo bi iskopati ranije i to, u koliko presađivanje vršimo u proleće jamu kopati u kasnu jesen ili početak zime, dok za jesenje i zimsko presađivanje ove radove obaviti u leto.
Važno je da jama bude dovoljno duboka i široka (bar za dvadesetak cm više od korena stabla koji se presađuje).
Ponekad je ona i oko 2 metra široka, a duboka 60 do 70 cm.
Prilikom kopanja rupe odvaja se gornji sloj zemlje, obično prvi ašov na jednu stranu, a ostala zemlja na drugu. Pri sadnji zemlja se vraća obrnutim postupkom – prvo površinski sloj, a zatim ostala zemlja.
Vađenje stabla i sadnja
Kod vađenja stabla, mora se posebno paziti. U krugu ili kvadratu oko voćke kopa se rov (jarak) čija širina trebalo bi da bude 20 do 30 cm, a dubina po potrebi, zavisno od veličine stable, odnosno korena.
Sve žile na koje se naiđe pri tome pažljivo i ravno se preseku.
Sa porastom dubine jarka sve se više podkopava voćka, pri čemu se vodi računa da se na žilama zadrži zemlja.
Sa ovako podkopanom voćkom, koren sa zemljom trebalo bi obložiti čvršćim materijalom, ili daskama, da bi se grumen zemlje zadržao na žilama.
Tako pripremljeno stablo može se prenositi na kraćim rastojanjima, ali i na udaljenost od više kilometara, uz izbegavanje previše toplog i sunčanog vremena, da ne bi došlo do isušivanja korena.
Nešto starije i razvijenije voćke trebalo bi da imaju veći grumen zemlje.
Neposredno pre stavljanja stabla na novo mesto osvežiti preseke na žilama korena debljim od 2 cm, zagladiti ih oštrim nožem i dezinfikovati rastvorom plavog kamena.
Postaviti voćku u nov jamić na istoj dubini na kojoj je rasla, uz rasturanje 2 do 3 kg NPK đubriva, sa smanjenim procentom azota.
Koren odgovarajuće zatrpati zemljom, a šupljine do žila ispuniti sitnom, plodnom zemljom, uz mešanje sa dobro zgorelim stajnjakom, a sve što bolje sabiti do korena, da bi se obezbedila stabilnost i lakši prijem stabla (zato je korisno i pričvrstiti stablo za postavljen kolac).
Nakon obavljene sadnje obilno voćku zaliti vodom.
Nega
Pre kretanja vegetacije, rano u proleće, obaviti oštru rezidbu na presađenom stablu, uz premazivanje preseka kalemarskim voskom. Primenjuje se radikalnije skraćivanje svih grana krošnje, ali uz nastojanje da kruna zadrži prvobitni oblik, savetuje Tanasković.
Za voćku na novom mestu, koja je preživela stres i promenu sredine, moramo obezbediti dobru negu– uredno okopavanje, prihranu početkom i krajem proleća, navodnjavanje pre nego što se osete tragovi suše, kao i adekvatnu zaštitu od bolesti i štetočina.
Takođe, moramo obaviti i zelenu rezidbu, da preterano izbile vodopije i zelene grane ne bi suviše opterećivale krunu i značajno redukovan, skraćen koren, koji ne bi mogao da ishrani dominantniji nadzemni deo stabla.
Osim ovakvih, u većini slučajeva ručnih metoda presađivanja, postoje i specijalne mašine sa radnim telima koje se koriste za sigurnije i lakše vađenje stabala i njihov transport na novo odredište.
Odabirom načina koji je moguće primeniti, i primenom stručno i pravovremeno obavljenih svih radnji u ovim pomotehničkim zahvatima ni uspeh u životu presađenih voćaka na novo mesto neće izostati, zaključuje Tanasković.