Prirodni uslovi za proizvodnju lešnika u Srbiji su povoljni, ali još uvek su površine pod leskom male.
Prema podacima iz Popisa poljoprivrede 2012. godine površine pod leskom u Srbiji iznose 2.239 ha, što je stavlja na šesto mesto u Evropi.
Leska se više gaji u Vojvodini nego u delovima centralne Srbije i to delimično žbunaste forme, a delimično stablašice.
Procenjuje se da proizvedemo od 800 do 1000 tona lešnika godišnje.
U Srbiji je proizvodnja leske mala i podmirujemo 5-10 % godišnjih potreba konditorske industrije, zbog čega i raste interesovanje proizvođača za gajenje leske. Procenjivano na osnovu prodaje sadnog materijala, u Srbiji se godišnje zasadi 100–120 ha, uglavnom na manjim površinama.
Ukoliko ste u nedoumici da li da sadite lesku evo nekoliko saveta o podizanju zasada i sortimentu od Igora Andrejića, dipl. inž. poljoprivrede PSSS.
Podizanje zasada leske
S obzirom na veliku potražnju i visoke cene lešnika, ova kultura se smatra izuzetno rentabilnom za gajenje.
Sam sistem gajenja nije komplikovan. Biljka se zadovoljava skromnijim uslovima, ne napadaju je brojne bolesti i štetočine, a što je veoma bitno, većinu proizvodnih operacija je moguće maksimalno mehanizovati.
Najveća mana u tehnologiji proizvodnje lešnika je zasigurno spor povraćaj kapitala.
Međutim, dobra stvar u toku ovog dugog čekanja da leska prorodi je što je lešnik stabilna roba pa njegova cena i potražnja ne osciliraju previše posmatrano u dužem vremenskom roku.
Uspešna proizvodnja leske moguća je na temperaturama u rasponu od +35 ºC do -25 ºC u zavisnosti od njegovog genetičkog porekla. Rani prolećni mrazevi od -4 ºC, do -6ºC mogu da oštete mlade letoraste i do 50 %.
Leska je heliofit i izrazito voli svetlost. U našoj zemlji svetlost nije ograničavajući faktor, samo je potrebno uskladiti gustinu sklopa i uzgojni oblik sa uslovima osvetljenja.
U uslovima deficita vode plodovi leske opadaju, cvetni pupoljci se ne formiraju i dolazi do smanjenja vegetativne mase (krune).
Drugim rečima, od ključne je važnosti izbor uzgojnog oblika i gustina sadnje jer leska rađa samo na osvetljenim delovima žbuna ili krune, odnosno više stabala ili žbunova po hektaru ne znače i više roda. Zato je u većini slučajeva za rentabilnu proizvodnju ove voćne vrste neophodan sistem za navodnjavanje „kap po kap“.
Leska se oprašuje putem vetra, pa ja lagani povetarac u vreme cvetanja vrlo koristan za njeno oprašivanje.
Pravilan izbor zemljišta od izuzetnog je značaja jer direktno utiče na ekonomske efekte proizvodnje, pa tako kvalitetnom obradom zemljišta stvaramo uslove da voćke prvih godina brzo razviju svoj uzgojni oblik i korenov sistem.
Leska najbolje uspeva na zemljištima neutralne do slabo kisele reakcije pH 5-7,5 sa sadržajem humusa preko 3 %.
Gajenje leske u obliku žbuna može biti od samo jedne sadnice (najčešće se tako sadi), ili od više sadnica posađenih na manjem rastojanju jedna od druge (sadnja u buketu). Osnovne grane žbuna se formiraju iz izdanaka korena.
Najveći broj sorti leske je samobesplodan, zato ih prilikom sadnje treba saditi uz obavezno prisustvo oprašivača.
Sorte oprašivači treba da su polno kompatibilne sa glavnim sortama, da imaju dobru klijavost polena i da im se vreme cvetanja podudara. Pri razmeštanju sorti treba ih grupisati po vremenu zrenja i to tako da svaka sorta bude u jednom većem kompleksu, što je takođe važno i kod kasnije primene hemijske zaštite, jer su sorte različitog stepena otpornosti i osetljivosti.
Najprisutnije sorte leske u Srbiji:
Tonda Gentile Romana – kod nas poznat i kao Rimski ukusni. Omotač je duži od ploda, ljuska je tanka, kestenjasto prugasta. Jezgra je veoma kvalitetna, randman je oko 45 %.
Tonda Gentile delle Langhe – žbun srednje bujnosti, daje dosta izdanaka i rano cveta. Plodovi su okruglasti sa zaoštrenim vrhom, u grozdu ih ima 2-3 i sitni su, mase u proseku odo 2,5 grama.
Tonda di Giffoni – protandrična sorta, loš oprašivač. Plod je okruglastog oblika, rednje krupan, mase oko 2,5 grama, u grozdu ih u proseku ima 2 – 3. Okruglasti omotač je duži od ploda, ali kad sazri plod lako ispada iz njega. Randman jezgre je oko 46 %.
Istarski dugi – Bujna i rodna sorta. Protandričan je.
Ennis – Rodna je sorta, pre svega zbog krupnih plodova (4,7 grama u proseku) i dobrog zametanja. Randman 49 %. Stablo je bujno, uspravno. Omotač ploda je srednje razvijen i plodovi pri tresenju lako ispadaju.
