U osnovi plavi kamen kod nas ima malo šire značenje. U uskom značenju to je bakar sulfat, jedan od sastojaka bordovske čorbe.
Međutim kod nas se ovaj naziv najčešće koristi za sve preparate na bazi bakra.
Sama bordovska čorba se koristi na više desetina vrsta voća i povrća, gde suzbija 46 različitih bolesti.
Prskanje vinove loze plavim kamenom se obavlja u nekoliko različitih perioda tokom godine.
Sam naziv plavi kamen (plavo prskanje) potiče od toga što nakon njega ostaju plavi tragovi na listovima koji su tretirani.
Karenca kod vinove loze nakon tretmana je vinova loza 35 dana za vinske i 21 dan za stone sorte.
Upotreba isključivo plavoga kamena pri zaštiti nije preporučljiva jer može prouzrokovati fitotoksičnost.
Treba znati i da ima novojih rešenja u zaštiti vinograda koja takođe odrađuju posao na zaštiti listova sasvim solidno.
Kako se pravi bordovska čorba?
Kao što sam spomenuo na početku teksta, sretaćete se sa situacijom da se bordovska čorba naziva plavim kamenom. A u strvari je on samo jedan od njenih sastojaka.
Kako su potrebe za zaštitu vinograda dosta velike, ovde ćemo dati recept kako se pravi 100 litara 1 % bordovske čorbe.
Potrebno je 1 kg bakar-sulfata (plavi kamen), zatim 1,2 kg gašenog kreča i voda. Pored gašenog kreča se mogu koristiti negašeni (živi) kreč i hidratisan kreč.
Od ukupne količine vode se odvoji 10 litara gde se razmuti plavi kamen, a u drugih 10 litara se razmuti kreč. Sledeći korak jeste da se razmućeni kreč pomeša sa preostalom vodom. I na kraju se tome polako dodaje uz mešanje razmućeni plavi kamen.
Ovako pripremljenu bordovsku čorbu bi trebalo što pre iskoristiti za zaštitu vinove loze. Razlog za to je što se počinju gubiti fungicidna svojstva nakon nekog vremena. Taj postupak se može zaustaviti dodavanjem određene količine šećera ili mleka.
Treba obratiti pažnju da je drugačiji recept kada se pravi 2 % rastvor bordovske čorbe.
Na kraju sledi napomena da se posavetujete sa stručnim licima ili sa iskusnim vinogradarima. Na taj način ćete saznati prave razmere koliko se čega dodaje, kao i tačne termine da se treba odraditi prskanje vinove loze.
Zaštita tokom perioda vegetacije
Tokom perioda vegetacije pored nanošenja na listove, plavi kamen se nanosi i na bobice.
Time postižemo da se grožđe direktno dosta dobro štiti od sive plesni (Botrytis cinerea).
Prskanje vinove loze plavim kamenom treba obaviti u periodu kada su povoljni uslovi za razvoj bolesti vinove loze. Kada listovi već obole, može se reći da se zakasnilo.
Treba znati da se u tu smešu ne mogu dodavati baš svi preparati. Tako da ukoliko je potrebo obaviti zaštitu radi suzbijanja nekog moljca, moraće se odraditi još jedan prolaz radi zatite sa sredstvom koje suzbija grožđane moljce.
Sama zaštita se može vršiti više puta tokom sezone, kada se ukaže potreba da se preventivno deluje. Međutim ima određene opasnosti da kod mladih listova se nakon nanošenje mogu javiti oštećenje u vidu ožegotina.
Plavo prskanje
Ovaj naziv je uglavnom vezan za voćarstvo, ali isto važi i za vinograde. Postoji nekoliko preparata koji su na bazi bakra i oni se koriste kad je biljka u fazi mirovanja. Primenjuje se kada je opalo više od 70 % listova.
Na taj način se preventivno deluje protiv pojave crne pegavosti vinove loze – eskorioza (Phomopsis viticola).
Pored toga se istovemeno uništavaju jaja biljnih vaši i crvenog pauka, ali je za bolji rezultat potrebno dodati mineralno ulje u mešavinu (plavo ulje).
Potrebno je posavetovati se sa stručnjacimaoko tačnih količina koje se dodaju.
Okvirno ćemo reći da se plavo ulje dobija mešanjem 50 grama preparata na bazi bakra i 250 ml ulja zajedno sa 10 litara vode.
Pored opcije da napravite ovo mešanjem sastojaka, postoji i gotova smeša za plavo ulje koje se dodaje u predviđenu količinu vode. Bakarni preparat u ovoj mešavini ima funkciju fungicida, dok je uljima pripala uloga insekticida.
Uglavnom kad čujete da je neko odradio prskanje vinove loze plavim kamenom raspitajte se dodatno šta je i kako koristio.
Mada je to u osnovi sve isto, treba da posluži kao fungicid, ipak se vidi da postoje i neke dodatne opcije.
Pripremio: Nikola Vejin
