Pri izboru lokacija za podizanje voćnjaka važno je ispuniti određene uslove kako bi se izbegle greške, jer se one teško ispravljaju .
Obzirom da se bliži vreme sadnje voća veoma je bitno izvršiti odabir prave lokacije za višegodišnji zasad. Položaj se bira samo jedanput pre sadnje voća i to je veoma složen i odgovoran posao. Prilikom odabira lokacije, moraju se uzeti svi činioci koji utiču na voćarsku proizvodnju. Od velike je važnosti posmatrati kako ekološke (mikroklimatske), tako i organizaciono – ekonomske aspekte, podseća Milena Zafirović Stojanović, savetodavac PSSS.
Podizanje voćnjaka
Zato je potrebno širu okolinu budućeg područja s obzirom na važnije klimatske činioce (reljef, nagib, ekspoziciju i izloženost vetrovima) dobro istražiti i poznavati. Promašaji pri izboru lokacije sa klimatskog aspekta, teško se mogu popravljati u već podignutom voćnjaku.
Od klimatskih uslova najznačajnije je analizirati:
- temperaturne uslove (ukupna suma temperatura u toku godine, minimalne i maksimalne temperature, pojava i učestalost prolećnih i jesenjih mrazeva),
- padavine (na osnovu količine i rasporeda padavina po mesecima će zavisiti i planiranje navodnjavanja zasada),
- kretanje vazdušnih masa (pojava jakih vetrova i njihova učestalost), gradobitnost područja, zagađenost vazduha.
Takođe je jako bitno, ističe Stojanović, izvršiti i uvid u zastupljenost i zastupljenost voćnih kultura u neposrednoj blizini na kojoj se želi zasnovati voćarska proizvodnja.
Dobar izbor za podizanje voćnjaka je parcela gde se uzgajala leguminoza
Izboru zemljišta takođe treba posvetiti pažnju u smislu da treba istražiti fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, postojanje podžemnih voda, mogućnost zadržavanja nadžemnih voda na površini i drugih važnih činilaca. Zemljište je potrebno pažljivo pripremiti kako bi se posađene voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele. Priprema zemljišta sastoji se od čišćenja terena, ravnanja terena, melioracije i rigolovanje terena.
Zasad voćaka može se podići na terenu koji je ranije bio obrađivan i na njemu su se uzgajale ratarske ili voćarske kulture kao i na terenu koji nije bio obrađivan (šuma, šikara, livada, pašnjak). Mnogo bolje je kada se zasad zasniva na parceli na kojoj se prethodno uzgajala neka leguminoza.
Najlošiji izbor za podizanje voćnjaka jesu parcele na kojoj se prethodno uzgajala neka voćna vrsta. To zemljište se najpre mora koristiti za gajenje nekih drugih kultura i to duže vreme kako bi se zemljište odmorilo. Zemljište koje je ranije bilo pod šumom ili šikarom potrebno je iskrčiti od svog drveća i nastojati odstraniti što više korenja koje ako ostane u zemljištu predstavlja izvor truljenja što može zaraziti koren novoposađene voćke. Ako na terenu postoje veće neravnine, depresije i izbočine, potrebno ih je pre dubokog oranja izravnati, posebno zbog normalnog oticanja suvišne vode.
Treba obratiti pažnju i na ekspoziciju terena, kao veoma važnom faktoru. Južne strane su izložene jačim zagrevanjima, što ima za posledicu ranije kretanje vegetacije i češću pojavu oštećenja od poznih prolećnih mrazeva, a u toku vegetacije je izražen deficit vlage. Severni položaji su najhladniji, najslabije osvetljeni i vlažni.
Pri oceni ekonomskih uslova, značajni su: tržište, komunikacije, radna snaga i tradicija.
Voće je roba koja zahteva odgovarajuće tržište za svoj plasman, pa proizvodnju treba prilagoditi kupcima, dodaje Stojanović. Treba imati u vidu i udaljenost tržišta, zbog troškova transporta i osetljivosti nekih voćnih vrsta na transport. Putna mreža koja povezuje voćnjak i tržište značajan je faktor u planiranju ove proizvodnje.
Radna snaga i tradicija – posebno su kritični periodi zimske rezidbe i berbe. Zbog toga pri oceni strukture i obima buduće proizvodnje treba imati u vidu i mogućnost angažovanja radne snage.
