Aronije sa gazdinstva „Zdravo od bobica“ porodice Marčeta u prvoj godini ozbiljnije berbe bilo je oko pola tone.
Bojan i Dajana Marčeta iz Žitišta odlučili da kupe parcelu pored Begeja, jer su tražili mesto za odmor u prirodi uz reku. Njiva od 20 ari, prethodno u parlogu dvadesetak godina, bila je zakorovljena visokim šibljem dubokog korenja.
Vredni domaćini su iskrčili korov i posejali detelinu.
Nakon pet godina odlučili su da na toj parceli podignu voćnjak. Želeli su da to bude voće koje se može uzgajati bez hemikalija i da ne zahteva posebne uslove nege. Posadili su 700 sadnica aronije i, kako kaže naš domaćin Bojan, nisu pogrešili.
Prva berba zdravih bobica za prodaju
Sa plantaže poljoprivrednog gazdinstva Marčeta, koju su opravdano nazvali „Zdravo od bobica“, ove godine svima koji su unapred obavili porudžbinu, isporučeno je ukupno čak pola tone aronije.
„Prošle godine ubrali smo količine dovoljne za potrebe naše porodice, rođaka i prijatelja. Ove godine berbu smo počeli polovinom avgusta i imali smo prvi ozbiljniji rod. Ostvarili smo ukupan prinos od oko pola tone. Očekujemo da ćemo dogodine sa žbunova ubrati duplo više bobica, a u punom rodu prinos će biti i preko četiri tone“ zadovoljan je Bojan.
Sav rod aronije unapred prodali
Tržište za prodaju zdravih krupnih bobica aronije postoji i kupaca ima. Da potrošači žele aroniju potvrđuje naš domaćin koji kaže da je bilo mnogo više porudžbina nego što su mogli da isporuče i da bi, da su je imali, prodali i duplo veću količinu.
Cena aronije je ove godine niža nego prethodnih godina, ali naš domaćin je zadovoljan. Prodavao je kilogram za 250 dinara.
Porodica Marčeta planira da sledeće godine deo roda proda u svežem stanju, a ostatak preradi u sokove, sirupe, pekmeze, pa i rakiju.
Proizvodnju neće proširivati, jer je za njihovu porodicu ova parcela dovoljna, kaže Bojan i dodaje da iako biljka nije zahtevna, sukcesivna berba traži veću angažovanost i intenzivan rad. U berbi pomoć rođaka i prijatelja nije izostala.
Aroniju voli i rutava buba
U Banatu gotovo da nema plantažnog uzgoja aronije. Ova biljka nije zahtevna za uzgoj, ali traži kiselija zemljišta, pa je pre zasnivanja voćnjaka bilo neophodno „zakiselili“ parcelu.
Kako se njiva nalazi pored Begeja svako jutro ima rose koja osveži biljke. Ove godine je bilo dovoljno padavina, pa su sistem za zalivanje koristili tek nekoliko puta. Aronija dobro podnosi hladnoću i prolećni mrazevi i hladni vetrovi ne mogu da naprave štetu, dodaje domaćin.
Najveći problem u proizvodnji aronije je pojava rutave bube koja se prosto „sladi“ cvetovima aronije. Kako bi spasili biljke od intenzivnog napada cvetojeda ručno su, svakodnevno u periodu cvetanja, sakupljali insekte. Da nisu dežurali i nadmudrili rutavu bubu najezda bi u potpunosti uništila rod. „Kada aronija bude veća biće i više cvetova, pa ćemo ih onda „deliti“ sa rutavom bubom“, kroz šalu dodaje Bojan.
Objavljeno u Poljoprivredniku br.2700