U Kulturnom centru Zrenjanina održana je završnica manifestacije „Najbolje vino Banata“.
Jubilarni, deseti put organizovano je takmičenje i degustacija banatskih vina.
Organizatori manifestacije su zrenjaninski Klub vina, Kulturni centar i Turistička organizacija, a pokrovitelj manifestacije je Grad Zrenjanin.
Branislav Prohaska, iz zrenjaninskog “Kluba vina” kaže da je ranijih godina to bila manifestacija na kojoj su učestvovali vinari iz srednjeg Banata, a od pre dve godine takmiče se vinari iz celog Banata.
Želja organizatora je da od sledeće godine manifestacija bude internacionalna. Tada će se, veruju, u Zrenjaninu na manifestaciji “Najbolje vino Banata” predstaviti i vinari iz Rumunije i Mađarske.
Ove godine vina su predstavili vinari iz Iđoša, Gudurice, Pančeva, Dolova, Mužlje, Melenaca, Taraša, Aradca, Orlovata.
Vina je ocenjivala međunarodna sudijska ekipa koju tradicionalno organizuje Igor Luković. Prema mišljenju članova komisije banatska vina su svake godine sve bolja.
Nakon žiriranja preko sto uzoraka vina, koje je održano 26. februara, juče su proglašena najbolja.
Prijatelji napravili najbolje vino
Prvo mesto u kategoriji belih vina osvojio je Hrubik Jano iz Aradca. Najbolje roze vino napravio je Podrum Mirković iz Pančeva, a šiler vino Urban Janoš iz Mužlje.
Nagrađeni vinari
Apsolutni pobednik manifestacije “Najbolje vino Banata” za 2019. godinu je kaberne sovinjon “Vino prijatelja”.
Saša Tolmač i Zoltan Kočmaroš vinari iz Taraša
Pobedničko vino proizveli su zajedno, prijateljski Saša Tolmač i Zoltan Kočmaroš iz Taraša. Pobednici kažu da za sada količine vina koje proizvode nisu velike, ali će ga biti više jer nameravaju da prošire svoje vinograde. Ocenjuju da, iako u Banatu nema mnogo vinograda, ima budućnosti u vinogradarstvu i vinarstvu. Vrhunska vina koja prave, Tolmač i Kočmaroš za sada poklanjaju prijateljima i koriste za svoje potrebe. Veruju da će se u narednim godinama situacija promeniti i da će početi sa prodajom.
Banatski šiler kao lokalni brend
Od prošle godine na ovoj manifestaciji izdvojeno se ocenjuje banatski šiler, pomalo zaboravljeno vino ovih krajeva. Želja organizatora je da se sačuva tradicija, nematerijalno kulturno dobro Banata.
Tradicionalni banatski šiler je vino koje se pravi po posebnom postupku i razlikuje se od drugih vina. Nekada se u svakom selu pravilo ovo vino. Berba grožđa u vinogradu obavljala se u jednom danu, sve sorte zajedno, i nakon muljanja i stajanja, blago crvenkasto vino se otakalo. Iz svakog vinograda “isticalo” je specifično aromatično vino. Ova vina pila su se do proleća.
Enološki gledano ovaj postupak u mnogome odstupa od akademskih tehnologija, ali je prepoznatljiv, autentičan i zato treba da bude zaštićen brendom Banata, sigurni su banatski vinari.
U cilju sprečavanja unošenja, pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti afrička kuga svinjaSrednjobanatski upravni okrug doneo je odluku da se zabrani prodaja i kupovina mesa i proizvoda od mesa poreklom iz Mađarske, Rumunije, kao i sa gazdinstava.
Na sastanku koji je održan u sedištu Srednjobanatskog upravnog okruga ukazano je na postojanje povećanog rizika od pojave i širenja afričke kuge svinja zbog blizine opšina zaraženom području u Rumuniji.
Svi nadležni pojačaće kontrolu nelegalnog prometa proizvoda od svinjskog mesa na pijacama.
“S obzirom na povećanu opasnost od unošenja ove zarazne bolesti u Republiku Srbiju vršiće se pojačan nadzor svih nadležnih inspekcijskih službi na svim prodajnim mestima van poslovnog prostora, na pijacama, u svim lokalnim samoupravama u Okrugu i preduzimaće se odgovarajuće sankcije u cilju zaštite svake opštine a time i cele države od pojave i širenja ove zarazne bolesti koja može naneti ogromne štete uzgoju svinja i našoj privredi”, saopštio je Srednjobanatski upravni okrug.
Sastanku su prisustvovali predstavnici komunalnih inspekcija svih lokalnih samourava sa područja Srednjobanatskog upravnog okruga, šef Odseka republičke veterinarske inspekcije, predstavnici Policijske uprave Zrenjanin i JKP „Pijace i parkinzi„ Zrenjanin.
O dolasku i ulaganju nemačkog giganta mesne industrije “Tenis” u Srbiji priča se već četiri i po godine, ali se, osim pisma o namerama investitora i potpisanog memoranduma, dalje ništa nije uradilo.
Iako je kompanija dobila zeleno svetlo od državne komisije za davanje saglasnosti za investicione planove na državnom poljoprivrednom zemljištu u zakupu, ona već dve godine uzastopno odlaže dolazak.
Objašnjenje koje stiže iz “Tenisa” jeste da se u Evropi pojavila afrička kuga svinja, pa je za kompaniju veliki rizik da krene s bilo kakvim većim ulaganjem.
Bez obzira što u Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj oboljenja svinja od afričke kuge, nadležni državni organi odobrili su odlaganje investicije, a planiranih 2.500 hektara u Kikindi prepustili na licitaciju našim poljoprivredncima.
“Tenisovo” (ne)opravdano odlaganje otvorilo je niz pitanja i dilema u stručnoj i široj javnosti, a naročito među poljoprivrednicima.
Posebno su ogorčeni banatski paori, koji smatraju da država favorizuje inostrane korporativne investitore i za njih odvaja zemljište najboljeg kvaliteta. Podneli su čak i žalbu novosadskom sudu i zatražili ocenu ustavnosti Uredbe o dodeli zemljišta stranim investitorima u zakup na 30 godina. Postupak pred sudom je u toku i, razumljivo je, ne mogu se davati bilo kakvi ishitreni zaključci, ali zato ne treba ni ćutati o “Tenisovoj” hoću-neću taktici. Iz jednostavnog razloga da takav model ponašanja ne usvoje sadašnji, ali i budući investitori, koji nameravaju da državno poljoprivredno zemljište dugoročno uzmu u zakup.
Da podsetimo, kompanija “Tenis” je s državom Srbijom potpisala Memorandum o razumevanju 2015. godine, a godinu dana kasnije vlasnik ovog nemačkog giganta Klemens Tenis posetio je pet potencijalnih lokacija za zakup zemljišta.
Dogovorena je fazna gradnja farmi svinja u Zrenjaninu 2017, Kikindi 2018, u Sečnju 2019, Vršcu 2020. i Plandištu 2021. godine. Ukupno bi se na svim farmama, po objavljenom memorandu, godišnje proizvodilo 350.000 svinja, s ulaganjem koje premašuje 300.000.000 evra. Prošle su više od dve godine, a s “Tenisom”, osim odobrenja investicionog plana, država još nije potpisala nikakakav pravno obavezujući ugovor. Kakvim tempom je krenulo i način na koji se ceo postupak oko “Tenisa” odvija dovodi u sumnju da li će do ugovora i realizacije ove zamašne investicije uopšte doći.
Nadležni državni organi i resorni ministar poljoprivrede odlučno odbijaju sve insinuacije i spekulacije u vezi sa (ne)dolaskom nemačkog investitora. To je i razumljivo, s obzirom na poslovni ugled kompanije i države iz koje dolaze, ali treba se zapitati koliko sva ova atmosfera utiče na same poljorivrednike i njihovo (ne)poverenje u državu. Mnogi od njih smatraju da su, svi zajedno, veći investotri od inostranih, ali su neopravdano gurnuti u zapećak. Najteže im pada što u sopstvenoj zemlji moraju da se zadovolje “restlovima”, koje, uz pomoć države, ostavljaju strani investitori, umesto da budu prvi na listi za najkvalitetniju zemlju.
Upkrkos svim objašnjenjima, situacija s “Tenisom” i njegovim dolaskom je i dalje otvorena i u ovom momentu se praktično ništa ne zna. Nemamo informaciju kako je s drugim stranim investitorima koji su dobili odobrenje za zakup i investiranje na državnom poljoprivrednom zemljištu i da li je “Tenis” na bilo koji način povlašćen.
U svakom slučaju, eventualno treće odlaganje početka realizacije dogovorene investicije više bi štetilo ugledu države nego nemačkom gigantu. Nadajmo se da će u međuvremenu i bez većih posledica po bilo koju stranu doći do obostrano povoljnog rešenja.
Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ... Detaljnije
Dan dobavljača - Agrobiznis 2019, u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine 9. aprila. Događaj će okupiti domaće kompanije, strane investitore koji ... Detaljnije
