Crna pegavost vinove loze, bolest poznata i kao Ekskorioza vinove loze, je vrlo štetna bolest. Često se simptomi ove bolesti zanemare.
Usled pojave ove obolesti, lastari bivaju najčešće oštećeni u osnovi, zbog čega dolazi do njihovog zaokruživanja i lomljenja. Pri jačoj zarazi, prinos se može smanjiti i za 30%, prva rezidba je otežana.
Prouzrokovač crne pegavosti je fitopatogena gljiva Phomopsis viticola.
Ova bolest napada samo vinovu lozu (Vitis vinifera), a kako je prepoznati, sprečiti razvoj bolesti i zaštititi vinograd piše Aleksandar Petković.
Prepoznajmo simptome crne pegavosti
Na listovima se javljaju svetlozelene svetlo zelene kruzne pege sa tamnim centrom. Pri jakoj zarazi list požuti i otpadne. Na lastarima boslet se javlja najčešće na donjim (3-4) internodijama.
Krajem proleća, početkom leta, početkom leta, na lastarima su svejasniji simptomi.
Na pokožičnom tkivu nastaju razne promene:
1) Tamno ljubičaste nekrotične pege, delimično ulegnute, jasno ograničene pege oko 1cm dužine.
2) Izolovane crne kraste
3) Površinske plutaste strukture koje mogu zahvatiti 1-2 internodije
U jesen javljaju se završni simptomi u vidu izbeljivanja kore lastara, često u vidu ograničenih oaza. U Izbeljenoj kori se u toku zime i narednog proleća javljaju piknidi, napominje Petković.
Piknidi mogu biti toliko brojni, usled čega podižu epidermis, pa vazduh prodire ispod tkiva i tako lastaru daje srebrnastu boju.
Iz kore lastara, micelija prelazi u sekundarnu koru i u unutrašnjost drveta, te dolazi do truleži i raspadanja kore. Ovo kasnije izaziva uginuće čitavih izdanaka, po čemu je bolest dobila ima u SAD-u „Mrtva ruka“.
Ciklus razvoja
Prezimi u obliku micelije i piknida u kori i u pupoljcima vinove loze. Piknidi se javljaju u proleće ispod u proleće ispod epidermisa lastara, kao i kroz pukotine u kori.
U vlažnim uslovima, spore cure iz piknida i raznose se kišnim kapima, gde dospevaju na nove lastare i druge delove.
Bolest crna pegavost može biti značajna ako se rano u proleće po kretanju vegetacije jave pljuskovi kada lastari dostignu 3-10 cm dužine i kada je srednja temperatura 5-7 ºC, jer na toj temperaturi lastari slabo rastu i vrlo su osetljivi.
Na malim rastojanjima bolest se širi tu u vinogradu, a na većim rastojanjima putem sadnog materijala.
Suzbijanje
Pri rezidbi, savetuje Petković, treba odstraniti sve zarazene lastare i izneti i spaliti. Staru koru na stablu sastrugati i spaliti.
Obavezno izvršiti zaštitu posle rezidbe, a pre kretanja vegetacije preparatima na bazi bakra.
U početku vegetacije u fenofazi 1-2 lista, vršiti zaštitu protektivnim fungicidima kao što je kaptana i folpeta. Od sistemičnih fungicida se mogu se koristiti preparati na bazi a.m. tebukonazola, dodaje Petković.
