Čačanska bestrna kupina je vodeća domaća sorta u našoj zemlji i regionu. Lako se bere, dobre je transportabilnosti.
Poslednjih godina potrošači voća sve više traže kupinu. Ovo je dobar znak i za buduće proizvođače da se opredele za uzgoj ovog voća, posebno i zbog sve bolje cene plodova na tržištu.
Domaća sorta čačanska bestrna, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku pogodna je za korišćenje u svežem stanju, smrzavanje i preradu. U uporednim sortnim ogledima Instituta, izvedenim u različitim agroekološkim uslovima, ova sorta je pokazala izvanredne rezultate u pogledu rodnosti, kvaliteta plodova i otpornosti prema bolestima i zimskim mrazevima. Vodeća je sorta kupine u našoj zemlji i regionu. U grupi poluuspravnih sorti bez bodlji čačanska bestrna učestvuje sa oko 10% u ukupnoj svetskoj produkciji.
Čačanska bestrna kupina
Ovo je vrlo bujna sorta. Stvara 4−5 jakih izdanaka od sredine povijenih, sa kratkim internodijama. Rodne grančice se razvijaju od osnove izdanaka, sa cvastima na vrhovima u kojima su cvetovi dosta skoncentrisani. Kretanje vegetacije je srednjerano. Cveta srednjepozno. Izuzetno je rodna sorta, prinosi su i preko 28 t/ha i u oskudnim uslovima gajenja, navode na sajtu instituta.
Otporna je prema napadu gljivice koja izaziva žutu rđu listova i letorasta (Kuehneola uredinis Link. Artur). U višegodišnjim ispitivanjima zabeležena su veoma retka oštećenja izdanaka izazvana uticajem niskih zimskih temperatura.
Plod je krupan, čvrst, sladak
Plod je vrlo krupan, čvrst, mase oko 9,3 grama. Pojedinačni plodovi dostižu težinu i 15 grama. Oblik ploda je izduženo cilindričan, sjajno crne boje. Sadrži prosečno 89 koštunica. Ukus je sladak sa izraženom aromom.
Vreme zrenja je srednjerano. Ima kraći period dozrevanja tako da svi plodovi dozru. Lako se bere, a berbu treba izvoditi blagovremeno. Dobre je transportabilnosti.
Prerođavanje dovodi do lošijeg kvaliteta plodova
Đorđe Sovilj, dipl. inženjer poljoprivrede i savetodavac u PSSS Valjevo savetuje da se čačanska bestrna kupina gaji u špalirskom sistemu sa rastojanjem izmađu redova od tri metra, u redu izmedu žbunova 1,5 m (2.250 biljaka po hektaru). Gust sklop kao i ostavljanje većeg broja izdanaka po žbunu (zbog velike rodnosti a slabijeg kvaliteta plodova kad prerodi potrebno je ostavljati najviše tri izdanka po žbunu) nije dobar zbog slabije cirkulacije vazduha, osvetljenosti i kretanja mehanizacije.
Prerođavanje dovodi do lošijeg kvaliteta plodova, podseća Sovilj, a slabija provetrenost u zasadu do pojačanog napada gljivičnih oboljenja naročito truleži ploda. Neravnomerno sazrevanje i prelazak iz crne u crvenu boje ploda nakon berbe najveci je nedostatak ove sorte.
Dodaje da redovna agrotehnika, umerena rodnost i pravovremeni momenat berbe utiču na poboljšanje kvaliteta plodova ove sorte.
