Bavljenje proizvodnjom voća je jako lep i zahtevan posao koji donosi zaradu.
Retke su voćne vrsta kod kojih se može zaraditi i preko 20.000 e/ha. Borovnica je po mnogo čemu specifična biljka. Jako je zdrava, i ima brojna lekovita svojstva. Traži specijalne klimatske i zemljišne uslove a pre svega mogućnost navodnjavanja, koji se moraju ostvariti da bi proizvodnja bila uspešna. Spada u visokoradne kulture, što znači da traži puno ručnog ili manuelnog rada.
Zemljište na kome se sadi borovnica mora da ispuni određene uslove
Pre svega mora biti jako humusno, strukturno, sa povoljnim vodnim, vazdušnim i toplotnim režimom. Posebno je važan mehanički sastav zemljišta, jer borovnica najbolje rađa na peskovitoj ilovači čija se kiselost kreće (Ph) između 4,2 – 4,8 ali borovnica toleriše i Ph i od 3,8 ako je sadržaj humusa visok. Da bi se nivo kiselosti držao na potrebnom nivou, potrebno je, pogotovu na težim zemljištima, stalno dodavati sumpor ili organsku materiju u vidu malča koja zakišeljava sredinu.
Klimatski uslovi mogu biti ograničavajući faktor za uspešno gajenje borovnice
Ona traži reone koji imaju stabilnu temperaturu, bez ranih i poznih prolećnih mrazeva sa puno svetlosti i vode i potrebno joj je obezbediti 900 – 1400 mm vodenog taloga godišnje tj nedeljno oko 25 – 30 mm vdenog taloga, dakle navodljavanje u našim uslovima je obavezna mera.
Sneg borovnica voli jer je štiti od niskih temperatura i topljenjem joj dodaje potrebnu vlagu a ako se na područje često javlja grad potrebno je instalirati protivgradnu mrežu.
Ekspozicija: Borovnica traži blago nagnute terene
Najpovoljnija ekspozicija terena su blage kosine okrenute prema severu ili severoistoku. Jugoistočni položaji mogu se iskoristiti u povoljnijim klimatskim uslovima, a južni samo u izuzetno toplim područjima. Za gajenje borovnice najpovoljniji su planinski i podplaninski tereni i blage padine sa nadmorskom visinom od 300 do 800 metara a može i do 1000 metara na južnim ekspozuicijama.
Manje povoljni su ravničarski tereni i tereni sa izraženim reljefom, mada se u zadnje vreme i tu uspešno gaji borovnica na bankovima ili nasipima. Naročito su nepovoljne depresije u kojima se zadržava voda, a u njima se skupljaju i hladne vazdušne mase koje mogu dovesti do njenog izmrzavanja.
Povoljna za gajenje borovnice su blago nagnuta i nagnuta zemljišta do 5 – 7 % jer se tu obezbeđuje dobra ventilacija i zaštita od većih količina površinskih voda. Povoljan nagib koji nije u pravcu duvanja vetrova povoljno utiču na smanjenje pojave gljivičnih bolesti a nisu potrebne posebne mere zaštite od erozije (terasiranje).
Kada sve ove mere sprovedemo i ispoštujemo zemljišne i klimatske uslove, možemo pristupiti sadnji borovnice i moramo znati da izbor neadekvatnog zemljištlja i područja za sadnju može nanadoknadivo uticati na uspeš naše proizvodnje, a samim tim i na našu zaradu.
Pripremio: Srđan Stanojlović, dipl. inženjer poljoprivrede
psss.rs
Saznajte više o SADNJI MALINE
