Prema mišljenju znalaca, banatska vina su odličnog kvaliteta i pristupačnih cena. Ne proizvodimo dovoljno vina za domaće tržište
U Gradskoj bašti u Zrenjaninu, bajkovitom parku u centru grada, 18. maja je održan peti po redu Banatski festival vina. U prelepom ambijentu u kom se na svakom koraku oseti duh prošlih vremena, pod krošnjama višedecenijskog drveća, posetiocima se predstavilo više od pedeset vinarija iz Srbije i regiona i banatska udruženja malih vinara.
Gotovo magična atmosfera privukla je veliki broj ljubitelja vina koji su kako u vinima, tako i u druženju i razgovoru uživali do kasnih večernjih sati. Organizatori kažu da je ovogodišnji festival oborio rekord posećenosti. Uz dobra vina gosti su uživali i u bogatstvu banatske gastronomije i velikom izboru slatkih i slanih đakonija koje su pripremile članice osamnaest aktiva žena sa teritorije grada u okviru manifestacije Banatske vredne ruke, kao i u prijatnoj muzičkoj pratnji.
Festival je počeo proglašenjem najboljih vina Banata. Pre više od decenije članovi Kluba vina u Zrenjaninu prvi put su organizovali izbor za najbolje vino Banata. Želja vinara sa ovih prostora bila je da prikažu svoja vina i dobiju realnu ocenu o njihovom kvalitetu. Ove godine, pre nešto više od mesec dana, u Kaštelu Ečka, enolozi, profesori Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta, somelijeri, vinske sudije i vinski novinari birali su najbolja vina Banata.
Branislav Prohaska iz Kluba vina kaže da je na ocenjivanju bilo 99 uzoraka vina iz svih krajeva Banata i da su napravljene odvojene liste, jedna za vinare profesionalce, a druga za amatere. Dodaje da je evidentno značajno povećanje kvaliteta vina i da u tom smislu amateri ne zaostaju mnogo u odnosu na kolege koji se proizvodnjom vina bave profesionalno.
Da vinari iz Banata napreduju svedoči i Igor Luković, vinski sudija, i dodaje da je na ovogodišnjem ocenjivanju bilo teško pronaći vino sa manom, te da se vidi značajan napredak lokalnog vinarstva. Vinari uče i napreduju i ovom regionu predstoji svetla budućnost.
„Zrenjanin je veliki grad i može da bude i vinski i pivski i kakav god hoćete. Pre petnaest godina, kada smo ovde dovodili internacionalne vinske sudije, bilo je teško naći ispravno vino. Stvari se menjaju i mali vinari se sada bave svojim teroarima i sortama i interpretacijama internacionalnih sorti“, rekao je Luković na otvaranju festivala.
Banatska vina odličnog kvaliteta i pristupačnih cena
U konkurenciji profesionalnih vinarija najbolje vino Banata u kategoriji crvenih vina napravljeno je u vinariji Rnjak iz Gudurice. To je Cuvee de Rgnac 2019, dok je vinarija Kepul iz Iđoša napravila najbolji roze, Rose 2023 od probusa.
Domaće vinarije proizvode kvalitetna vina smatra Bogdan Stepanov iz vinarije Kepul koja je registrovana pre tri godine. Vina prave isključivo od grožđa iz svog vinograda koji je podignut na preko dva hektara. Do sada su pravili negde oko pet hiljada litara vina, a od ove godine biće i duplo više jer na rod dospeva i veliki vinograd, objašnjava ovaj vinar.
Za proizvodnju kvalitetnog vina morate jako da volite to što radite i da budete precizni, dosledni i uredni kako bi rezultat bio najbolji. Vinarstvo u Srbiji se ubrzano i značajno razvija što rezultira ponudom odličnih, visokokvalitetnih vina u različitim kategorijama i sortama, te nam svakako pripada značajno mesto na svetskom tržištu vina, smatra Stepanov.
U vinariji Galot iz Banatskog Karlovca napravljeno je najbolje belo vino Banata. David Lukić iz ove vinarije ponosno ističe da je Pinot Grigio iz 2020. godine osvojio čak 95 poena i da je po broju osvojenih bodova apsolutni pobednik takmičenja. Vino je suvo, aromatično, puno i sveže sa 13,5 odsto alkohola, prijatnog mirisa i ukusa. Kapacitet moderno opremljene porodične vinarije Galot je 100.000 litara vina, a vinovu lozu uzgajaju na 18 hektara. Srbija je mnogo napredovala u samoj proizvodnji i naša vina nisu preskupa, a odličnog su kvaliteta što je prednost u odnosu na vina iz uvoza koja su značajno skuplja, ističe Lukić.
U konkurenciji amatera, najbolji rose Frankovka 2023. nastala je u vinariji Molin u Novoj Crnji, a vino Čontik rajnski rizling 2021 vinara Dragiše Gvožđana iz Melenaca osvojilo je prvo mesto u kategoriji belih vina. Vinogradarstvom i vinarstvom Gvožđan se bavi više od dvadeset godina. Od grožđa sa oko 2.500 čokoti sorti šardone, neoplanta, merlo, kaberne sovinjon proizvodi kvalitetna i nagrađivana vina.
Kad govori o prodaji vina podseća da se godinama vinari bore za bolje uslove i mogućnosti za prodaju, ali da je, po njegovom mišljenju, ta bitka izgubljena. Prodaja je takva kakva je i za njega je najvažnije da održi prepoznatljiv kvalitet i predstavi banatsku vinsku regiju u najboljem svetlu. Kvalitet je presudan, i ako ga ima biće i prihoda, smatra ovaj vinar.
Kočmaroš Zoltan iz udruženja vinogradara u Tarašu pobedio je u kategoriji crvenih vina sa kaberne sovinjonom Crvena jesen 2022. koji je napravio od grožđa iz malog porodičnog vinograda koji je podigao 2014. godine, a u kom ima najviše frankovke i nešto malo kabernea. Za dobro vino potrebno je zrelo grožđe, sa dobrim kiselinama i dosta šećera, poručuje vinar i dodaje da kada se ispoštuju sve tehnološke operacije i sprovedu sve higijenske mere možemo dobiti kvalitetno vino. U narednom periodu planira da proširi vinograd i poveća proizvodnju vina, kao i da je komercijalizuje.
Manje vinara i udruženja
Prohaska iz Kluba vinara apeluje na vinare da se prijavljuju na ovo i slična takmičenja, uz opasku da je ranijih godina bilo više takmičara i uzoraka vina, čak i duplo više.
„Malih vinara je sve manje, odustaju od proizvodnje. I dalje je kamen spoticanja naš zakon o vinu koji prepoznaje samo velike vinarije. Svuda u okruženju zakon su prilagodili i malim vinarima, jer oni ne mogu da plaćaju tehnologa i sve ostalo što se traži velikim vinarijama.
Naravno, neophodno je ispuniti određena pravila, obezbediti bezbednost proizvoda, transparentnost i plaćati poreze, ali sve to treba prilagoditi malim vinarijama. Takva situacija je jedan od razloga što je sve manje mladih u udruženjima vinogradara i vinara, a neka udruženja su se i ugasila“, objašnjava sagovornik.
Ne proizvodmo dovoljno vina za domaće tržište
U našoj zemlji registrovano je oko 500 vinarija, samo na Fruškoj gori 120, i taj broj raste, naglašava Luković. Ipak, još uvek proizvodimo tek trećinu potrebnih količina vina, a dve trećine uvozimo iz zemalja regiona i celog sveta.
„To je u redu, deo smo otvorenog tržišta i zdrava konkurencija je uvek dobra. Međutim, to nije prirodna situacija. Očigledno volimo i pijemo vina, ali ne proizvodimo dovoljno i kao da se nismo oporavili od problema koje su donele devedesete i perioda tranzicije. Sa druge strane ta situacija omogućava vinarima da postižu relativno visoke cene za svoje proizvode i da zato budu usmereni na visok kvalitet, a ne na kvantitet.
Konkretno kod izvoza, niko ne mora da izveze, ali će izvesti ono najbolje, pozicioniraće ga cenovno dobro i stvoriće sliku o tome da su vina iz Srbije visoko kvalitetna, koja se dobro cene, a nećemo biti primorani da prodajemo vino u runfuzu za pola evra. To je dobro za ekonomiju, vinarstvo i vinogradarstvo i to omogućava vinarima relativno brz obrt uloženih sredstava, a vinarstvo i vinogradarstvo kao granu poljoprivrede, čini atraktivnom“, ističe Luković.
Za nekoga ko želi da se bavi ovim poslom važne su subvencije i pomoć institucija. Toga ima, ali uvek može više i bolje. Otvoreni su nam i fondovi EU i Srbija je jedna od retkih zemalja koja može da koristi i nacionalne mere i evropske mere. To treba iskoristiti, poručuje Luković.
Događaj u Gradskoj bašti su organizovali Grad Zrenjanin, Turistička organizacija grada Zrenjanina i Kulturni centar Zrenjanina, uz podršku magazina Vino & Fino.
A. Mihajlović
Objavljeno u novinama Poljoprivrednik