Alternativne voćne vrste, ribizla, ogrozd, kivi, marela, josta… Ove voćne vrste su višestruko korisne.
Većina se može uzgajati u sistemu organske proizvodnje. Više godina daju ukusne i zdrave plodove.
Lazar Klještanović iz PSS Ruma nas podseća koje vrste možemo uzgajati u voćnjacima ili u baštama.
ALTERNATIVNE VOĆNE VRSTE
ARONIJA
Aronija je dugogodišnja drvenasta biljka, raste u visinu 1-3 m, u zavisnosti od uslova i više. Orezivanjem se aronija može oblikovati i kao manje drvo.
Uspeva na svim tipovima zemljišta i može da podnese veoma niske temperature. Ne traži posebnu negu, a s obzirom da je broj bolesti i štetočina koje je napadaju mali, može se gajiti bez upotrebe pesticida.
Listovi su jajastog oblika, tamnozeleni i kožasti čija dužina iznosi 8 cm, a širina do 5 cm.
Obično cveta polovinom maja meseca. Cvetovi traju samo nedelju dana, ali spadaju u najlepše cvetove grmolikih biljaka. Samooplodna je voćna vrsta .
Plod je bobica. Zreo plod je tamnocrvene boje koja prelazi u crnu. Prosečna masa bobice iznosi 1-1,5 gr veličine do 1 cm. Sadrži 4-8 veoma sitnih semenki. Plod sazreva u drugoj polovini avgusta.
Biljka ostvaruje prinos od 10-15 kg po jednom grmu, a njena puna produktivnost traje oko 20 godina.
Berba aronije se vrši ručno, a na većim plantažnim zasadima moguća je mehanizovana berba.
MARELA
Marela može da postane mnogo važnija voćna vrsta nego što je to sada, jer je prirodno tolerantna prema Monliji laxa, te je pogodna za organsku proizvodnju, bez prskanja pesticidima. I crvljivost plodova je beznačajna ili neprimetna.
Marela ima izvanredan ukus. Slađa je od višnje, a kiselija od trešnje.
Neke sorte su autosterilne ili slabo samooplodne, te im je potreban oprašivač, trešnja ili višnja.
BADEM
Dobro podnosi sušu, niske zimske temperature i krečna zemljišta.
Dugovečna voćna vrsta, samobesplodna, srodna breskvi.
Sorte: krimski, aromatični.
Visina debla 70-80 cm, vezivanje uz potporu, jer se kruna brže razvija, nego koren.
DREN
Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom.
Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i četvoročlani. Cveta u februaru i martu.
Raste svuda, a najviše po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem.
Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pčelinjaka.
Najbolje uspeva na krečnjačkim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem.
Razmak pri sadnji je obično 6×4 metra, a na lošijim zemljištima 5×4. U Ukrajini na jedan hektar plantaže drena sadi se 400-625 sadnica i u punoj rodnosti dobija se 20 do 25 tona plodova po hektaru.
Plodovi se konzumiraju u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod narandže i na 100 grama ploda obično ima 97-120 mg ove kiseline.
RIBIZLA
Uobičajeno rastojanje između redova kreće se između 2,5 i 3 m, a između sadnica u redu 60 – 120 cm. Prostor između naslona kod crvene ribizle mora da bude toliki da omogući nesmetanu obradu međuredog prostora, odnosno košenje, prskanje i berbu.
Osnova za kalemljenje kod stablašica je zlatna ribizla i na nju se kaleme one ribizle koje želite da gajite.
Zlatna ribizla se koristi jer ne stvara klasični grm, već raste u obliku malog drveta.
OGROZD
Rezidba se sastoji od skraćivanja razvijenih letorasta na polovinu ili trećinu dužine, uklanjaju se slabo razvijene, stare i zakržljale grane kao i one koje su slabo rodne. Na grmu se ostavi 6-8 grana, starih 3-6 godina s više rodnih grančica koje daju glavni rod, a žive prosečno 2-4 godine.
JOSTA
Novi hibrid je nasledio sve dobre osobine crne ribizle i ogrozda.
To je izvanredni sastav vitamina i minerala kao i otpornost na bolesti, što znači da je prskanje nepotrebno, pa ako se još uz to ne upotrebljava veštačko đubrivo, već stajnjak, dobijamo bioproizvod po sastavu bez premca među voćem na našem podneblju.
Za sadnju joste se koriste ožiljene reznice. Sadi se u jesen i u rano proleće sa razmakom između redova 3 m, a u redovima 0,7 – 1m (po hektaru 3333–5600 sadnica). Na okućnicama možemo računati 1 – 1,2 m2 površine po grmu.
Cveta u prvoj polovini aprila. Oprašivanje je tzv. samooprašivanje 62 %.
Prinos po grmu u prvih 4 godina je prosečno 3,6kg. Berba je u prvoj polovini jula.
Kod nas je gajenje kao i konzumiranje jošte, crne i crvene ribizle i ogrozda zanemarljivo.
CRVENA KUPINA
Loganberry živi 15 i više godina.
Razmnožava se kao i kupina bez trnja – vegetativno. Prvi i najbrži način je deljenjem busena. Ovako se uništava jedna stara biljka, ali se dobije 5-6 novih.
Sade se jednogodišnji lastari koji se krate na 15-20 cm. Međuredno rastojanje treba da bude 2 m, razmak u redu oko 3 m. Gaji se u špaliru.
AKTINIDIJA
Kivi je dvodoma biljka, odnosno postoje ženske biljke koje daju plod i muške koje ih oprašuju.
Stoga na svakih 5-6 posađenih ženskih biljki moramo posaditi jednu mušku biljku. Od ženskih biljaka najčešće se sade sorte Hayward (vrlo krupnih plodova) i ranija, rodnija ali nešto sitnija sorta Abbot, dok se kao oprašivači koriste sorte Matua i Tomura
Lazar Klještanović, PSS Ruma
