Zamija atraktivna sobna biljka poslednjih dvadesetak godina popularna i kod nas.
Zbog svog izgleda i jednostavnog održavanja koristi se, osim za dekorisanje stambenog prostora, i za ulepšavanje kancelarija i javnih prostora.
Zamija (Zamioculcas zamiifolia) potiče iz istočne Afrike. Poznata je po svojim tamno zelenim, mesnatim, glatkim i širokim listovima. Sukulent je. Može da naraste i do jednog metra.
Optimalni uslovi za zamiju u prostorijama
Održavanje zamije je jednostavno.
Zamija razvija debele rizome koji su skladište za vodu, što joj omogućava da dobro uspeva u zatvorenim prostorima.
Ne treba je previše zalivati. Na novi turnus zalivanja treba sačekati da zemlja postane suva na dodir. Za zamiju važi da je bolje zaliti je manje nego više, kako bismo izbegli trulež rizoma. Preterano zalivanje može dovesti i do toga da listovi žute i pređu u braon boju. Tada treba napraviti pauzu u zalivanju kako bi se biljka oporavila, a zemlja dobro prosušila.
Ne zahteva mnogo svetlosti i lošije uspeva kada je na direktnoj svetlosti. Postavimo je u senovit prostor, po mogućstvu na istočnoj ili zapadnoj strani prostorije.
Temperatura u prostoriji od 20-25 ºC najviše odgovara zamiji. Ako je toplije zahteva orošavanje.
U periodu od aprila do avgusta, jednom mesečno, možemo je prihraniti tečnim, namenskim đubrivom.
Zamiju možemo skraćivati ukoliko stabljike narastu, pa nam smetaju.
Otporna je na bolesti i štetočine.
Razmnožavanje zamije
Zamiju razmnožavamo na dva načina. Prvi način je listićima koje pobodemo u supstrat. Nakon što formira mali rizom, što može potrajati i više meseci, izbiće i novi listići.
Drugi način je deljenjem rizoma. Pre presađivanja odvojeni deo biljke treba da se prosuši, da mu se zaceli rezna rana jer će u suprotnom početi da truli. Kada se prosuše mogu odmah da se sade u saksiju.
Možemo je presađivati jednom godišnje i to početkom proleća, u prvih pet godina.
Treba znati da je ova lepa biljka otrovna, te je obavezno treba držati van domašaja dece i kućnih ljubimaca.
Fotografije: pixabay.com
