Japanski dvornik predstavlja ozbiljnu opasnost za poljoprivredne kulture, smatraju agronomi. Rizom se širi u prečniku i do sedam metara
Ovu višegodišnju biljku zbog stabljike koja podseća na bambus nazivaju i američki ili meksički bambus. Može da naraste i do tri metra. Prirodno stanište je u istočnoj Aziji, a u Evropu je unesen u 19. veku i koristi se kao ukrasna biljka. Od petnaest vrsta iz roda japanski dvornik (Fallopia japonica) označen je kao korov.
Agronomi smatraju da japanski dvornik predstavlja ozbiljnu opasnost za poljoprivredne kulture. Izuzetno je invazivan, bzo raste i buja, posebno na zapuštenim parcelama i ruderalnim staništima. Raste pored puteva i potoka i u gradskim sredinama koje se ne održavaju. Spada u jako invazivne vrste i prema IUCN je svrstana među 100 najinvazivnijih vrsta.
Opasnost predstavlja rizom koji se širi i do sedam metara oko biljke, dok dostiže dubinu i više od tri metra. Snažan je i podiže i uništava asfaltne puteve, betone, nasipe, a od njega pucaju i vodovodne cevi. Rizomi mogu da ugroze i temelje objekata.
Psi mogu da zamene herbicide
Japanski dvornik suzbijaju u mnogim zemljama u Africi, Australiji, Kanadi i Novom Zelandu, a u nekim se za te namene koriste obučeni psi koji koriste svoj njuh i tako identifikuju rizome. U ovom poslu su značajno efikasniji od ljudi. Zabeleženo je da su u Irskoj psi tragači izvežbani za otkrivanje bilo kog dela biljke japanskog dvornika u svim delovima tla, čak i kada korov još nije iznikao iznad površine, uključujuči dubinu do jednog metra.
Kako izgleda japanski dvornik?
Stabljike japanskog dvornika su robusne, šuplje, plavozelene (u početku crvenkaste), u gornjem delu se granaju. Ovalni listovi na vrhu zašiljeni su postavljeni naimenično, veličine oko deset centimetara. Nervatura je izražena. Cvetovi su belozelenkasti skupljeni u metličaste cvasti, a rastu u pazuhu listova. Broj cvetova na biljci može biti i 200.000. Japanski dvornik cveta u avgustu i septembru.
