Silaža za isharnu junadi u tovu se preporučuje tek od trećeg ili četvrtog meseca starosti životinje.
Savremeno govedarstvo ne može se zamisliti bez korišćenja silaže.
Priprema ovog hraniva je dobro poznata poljoprivrednim proizvođačima, iako se radi o dosta složenim biohemijskim procesima.
Cilj konzerviranja je da se očuva hranljiva vrednost u što dužem vremenskom periodu i da se stoci obezbedi kvalitetna, ukusna i zdrava hrana.
Prema dosadašnjim iskustvima stočarima se ne preporučuje upotreba silaže u ishrani teladi pre nego što navrše dva meseca. Razlog za to je što telad u tom uzrastu nemaju razvijenu mikrofloru predželudca koja će inhibirati aktivnost mikroorganizama iz silaže.
Silažu je preporučivo davati tek od trećeg ili četvrtog meseca.
Preporuka je da se počne sa vrlo malim količinama, da bi sa uzrastom od 5-6 meseci konzumirali oko 5 kg, sa 8-12 meseci 10-12 kg, a od 12-15 meseca 15-20 kg.
Ukoliko se radi o tovu junadi on može biti zasnovan samo na silaži ukoliko je odličnog kvaliteta.
Uglavnom se koristi silaža cele biljke kukuruza, kao i silaža od sporednih proizvoda prehrambene industrije, a to su: repini rezanci, glave i lišće šećerne repe, komina, u količinama od 10-25 kg.
Kod ovog načina tova obroci sa silažom se moraju dopunjavati sa belančevinastim hranivima, kao što su sojina i suncokretova sačma, ili deo sačme zameniti zbog niže cene ureom.
Preporuka je da se pri spremanju silaže cele biljke kukuruza na tonu usitnjenog materijala doda 9 kg uree, 4,5 kg stočne krede, 1,8 dikalcijumfosfata i 0,45 kg sumpora u prahu.
Međutim, zbog negativnog uticaja uree na tok fermentacije, smatra se da je bolje ureu uključiti u obrok neposredno pre hranjenja, uz opreznost zbog problema koji se mogu javiti usled predoziranja uree i njenog neravnomernog raspoređivanja.
Glavni cilj kome se teži je rentabilnost tova, a to se postiže upotrebom jeftinih hraniva.
PSSS Čačak,
Ljiljana Ćurčić
