Najznačajnija energetska hraniva za ishranu živine su žitarice. Zrna kukuruza predstavljaju osnovni izvor energije
Za ishranu živine koriste se različita hraniva. Hraniva treba da sadrže nizak nivo sirovih vlakana, proteine, lipide i skrob. Hraniva za živinu se dele na: energetska, proteinska i mineralna. O energetskim hranivima piše savetodavac PSSS Zdravko Dobrić.
Ishrana živine energetskim hranivima
Energetska hraniva su žitarice
Zrna kukuruza predstavljaju osnovni izvor energije. Kukuruz sadrži malu količinu sirovih vlakana, pa je i samim tim lako svarljiv. Takođe sadrži vitamin E, vitamine B kompleksa kao i karotin koji utiče na boju žumanceta.
Ječam sadrži veću količinu sirovih vlakana od kukuruza, zbog čega u obrocima može zameniti samo deo kukuruza. U svom sastavu ima 10-11 % proteina i 2 % masti. Ječam sadrži manje energetskih hraniva od kukuruza, kao i vitamina i karotina. U ishrani živine, u obroku ne sme biti više od 20 % ječma jer dovodi do depresije u konzumiranju hrane.
Pšenica za ishranu živine se koristi uglavnom pšenica koja se ne može upotrebiti u ihrani ljudi zbog svog lošeg kvaliteta. Sadrši 10-14 % proteina, veoma malu količinu vitamina A i D, dok vitamina B ima znatno više. Pšenične mekinje imaju malu energetsku vrednost i visok sadržaj sirovih vlakana zbog čega se često ne preporučuje njihova upotreba u ishrani.
Ovas sadrži najmanje metaboličke energije i najviše sirovih vlakana. Sadrži 7-15 % proteina koji su izrazito lošeg kvaliteta. Ovas utiče na operjavanje i sprečavanje pojave kanibalizma. Povećava nosivost koka nosilja ukoliko se u njihovoj ishrani koristi oljušteno zrno ovsa. U smešama koncentrata za živinu, maksimalan nivo zrna ovsa može da iznosi 10-15%.
Raž je po svom hemijskom sastavu sličan pšenici. Njegovo korišćenje u ishrani živine je ograničeno zbog prisustva gorkog ukusa. Ukoliko je količina raži u obroku veća od 10 % dolazi do lepljivog izmeta, smanjenja konzumiranja hrane i prerasta životinja navodi Dobrić.
