Afrička kuga svinja – simptomi, prenošenje, postupanje

kuga svinja

Prema zvaničnim podacima Ministarstva poljoprivrede, afrička kuga svinja registrovana je u Šidu, Smederevu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Grockoj, Kraljevu.

Nenad Budimović iz PKS rekao je gostujući na RTS da je bezbedno kupovati svinjsko meso u radnjama i mesarama jer su, ističe, procedure za afričku kugu stroge, kao i za kontrolu mesa. Meso se kontrolište i građani treba da se osećaju bezbedno kada kupuju meso u radnjama i mesarama.

On je istakao i da se afrička kuga, kada jednom uđe u neku oblast, teško iskorenjava. Na farmama na kojima se pojave zaražene svinje, mora odmah da se izvrši eutanazija životinja, da se uklone svi leševi i da se proglasi zaraženi i ugroženi krug. Farmeri su dužni da obaveste veterinare ukoliko im se razbole životinje. Prvi simptomi su neveselost, neuzimanje hrane, teško ustajanje, krvarenje po koži. Za bolesne životinje koje se eutanaziraju predviđena je nadoknada, rekao je Budimirović.

Afrička kuga svinja je opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja koja se ne leči. Da se podsetimo kako se prenosi i kako da prepoznamo simptome, kao i šta da preduzmemo ako posumnjamo da su svinje zaražene.

Afrička kuga svinja zarazna smrtonosna bolest

  • Afrička kuga svinja je veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja koja se ne leči.
  • Ne postoji vakcina i uginjavaju sve obolele svinje bez obzira na kategoriju.
  • U slučaju pojave zaraze kod samo jedne svinje u gazdinstvu, ubijaju se sve svinje.
  • Bolest nije zoonoza i ne prenosi se na čoveka, ali je takve prirode da se lako širi.
  • Ekonomska šteta može biti ogromna.

Kako se prenosi i širi AKS i kako prepoznati simptome?

Izvori i putevi prenošenja i širenja

Klinički manifestna bolest javlјa se samo kod domaćih svinja i usko je povezana sa populacijom evropskih divlјih svinja. Stalnim rezervoarom virusa smatraju se afričke divlјe svinje, koje ne obole, ali su dugotrajne kliconoše. To su: bradavičasta svinja (Phaccochoerus aerhiopicus), grmuša (Patomochoerus porcus) i velika šumska svinja (Hylochoerus meinertzhageni).

Kod krpelјa se virus može adaptirati na tkiva, pa on tako postaje rezervoar bolesti. Nije zabeležen nijedan slučaj prenosa virusa kontaktom između afričkih divlјih i domaćih svinja, zato je verovatno da se domaće svinje inficiraju ubodom krpelјa.

Domaće svinje, inficirane virusom AKS šire velike količine virusa za vreme kliničke bolesti, a izlučivanje virusa počinje 24 sata pre prvih simptoma bolesti. Virus se izlučuje putem sline, iscetka iz oka i nosa, mokraće, fecesa i sekretima genitalnih organa.

Krv sadrži velike količine virusa. Prenos virusa putem aerosola zabeležen je samo kod svinja u bliskom kontaktu. Prilikom izbijanja bolesti svinje se inficiraju kontaktom sa zaraženim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom.

Virus se može širiti na veće udalјenosti vozilima i lјudima.

U spolјnoj sredini, virus može preživeti dug period vremena ukoliko se nalazi u proteinskom medijumu (meso, krv, feces, koštana srž). Svinje se mogu zaraziti i indirektno kontaktom preko posrednika. Mehanički prenosioci mogu biti insekti, pacovi, ali i čovek (nesterilni veterinarski instrumenti).

Način ulaska uzročnika u organizam svinja

Primarno mesto umnožanja virusa su tonzile. Nakon toga nastupa viremija koja traje 30 do 50 dana. Virus se umnožava u limfnim čvorovima, slezini i koštanoj srži. Dolazi do limfopenije, smanjenog broja ćelija retikuluma i endotelnih ćelija što dovodi do propustivlјosti krvnih sudova i promena na unutarnjim organima.

Simptomi 

Prvo pojavlјivanje AKS u zemlјi ili na određenom području obično se manifestuje visokom smrtnošću posle kratke febrilne faze bolesti. Svinje postaju depresivne, prestaju da jedu i grupišu se, a u perakutnom obliku bolesti mogu uginuti pre pojave kliničkih simptoma bolesti. Životinje koje prežive više od jednog dana teško dišu, teško se kreću i teturaju, javlјa se crvenilo kože, naročito u području abdomena i po ekstremitetima.

Javlјanje AKS u stadu obično je povezano sa:

  • kontaktom domaćih i divlјih svinja koje nose krpelјe;
  • uvođenjem novih svinja u stado;
  • hranjenjem svinja kontaminiranim pomijama koje nisu dobro prokuvane;
  • kretanjem vozila i lјudi.

Bolest se javlјa kod svinja svih starosnih kategorija.

Može biti akutnoga, subakutnog ili hroničnog toka. Klinički simptomi javlјaju se u proseku 5-15 dana nakon infekcije virusom AKS. Poseban problem je nemogućnost kontrole kretanja zaraženih divlјih svinja.

Lečenje

Bolest se ne leči niti postoji zaštita vakcinacijom. Jedina mera kontrole i eradikacije bolesti je uklanjanje obolelih i na bolest sumnjivih životinja kao i životinja iz kontaktnih gazdinstava i to ubijanjem u skladu sa Zakonom.

Preporučujemo:  6 preventivnih mera za sprečavanje širenja afričke kuge svinja 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede