Pravilnim skladištenjem pivarskog ječma sačuvaćemo kvalitet zrna.
Ukoliko je vlažnost zrna iznad 14 % sa primesama zelenih nedozrelih zrna pleve i prašine preko 3 % utoliko treba biti oprezniji prilikom određivanja debljine sloja u skladištu.
O faktorima koji utiču na kvalitet uskladištenog zrna ječma i čuvanju zrna saznajemo više od Snežana Stojković Jevtić dipl. inženjera poljoprivrede PSSS.
Uslovi skladištenja i režim čuvanja pivarskog ječma
Korišćenje kapaciteta skladišta za pivarski ječam zavisi od godišnjeg doba uskladištenja, od vlažnosti zrna ječma i visine sloja zrna.
Granična visina sloja određuje se prema stanju skladišta kao i prema stanju zrna.
Da bismo održali pivarski ječam u zdravom stanju i da bismo očuvali maksimalnu klijavost zrna u skladištu do upotrebe, važno je da poznajemo sve faktore koji utiču na promenu kvaliteta uskladištenog zrna.
Faktori koji utiču na kvalitet uskladištenog zrna pivarskog ječma
Faktori se dele na:
- unutrašnje koji proističu iz prirode zrna pivarskog ječma,
- spoljašnje,koji proizilaze iz uticaja atmosferskih prilika (vlaga,toplota,vazduh)
- uticaj raznih biljnih i životinjskih parazita i žitnih štetočina.
Prilikom skladištenja i čuvanja zrna treba stalno imati u vidu da je zrno pivarskog ječma živi organizam te da se uticajem spoljašnjih i unutrašnjih fakrora u zrnu i na zrnu odigravaju različiti procesi u toku skladištenja i čuvanja.
Čuvanje pivarskog ječma počinje već od same žetve.
Od vremenskih uslova pod kojima je usev sazreo i žetva obavljena zavisi i mogućnost čuvanja i održavanja zravstvenog stanja i klijavosti ječma.
Kako je vlaga najveći neprijatelj čuvanja pivarskog ječma, treba žetvu obaviti u punoj zrelosti po suvom i toplom vremenu kada je vlaga u zrnu svedena na potrebni minimum.
Ukoliko je vlažnost zrna iznad 14 % sa primesama zelenih nedozrelih zrna pleve i prašine preko 3 % utoliko treba biti oprezniji prilikom određivanja debljine sloja u skladištu.
Ječam koji se unosi u skladište sa vlagom iznad 15 % treba skladištiti u tanjem sloju debljine 50-60 cm. Takav ječam treba lopatati odnosno elevirati prvih 15 dana svakodnevno a skladište provetravati. Narednih 15-30 dana lopatanje obavljati svakog drugog dana uz obaveznu kontrolu zdravstvenog stanja i vlažnosti ječma.
Provetravanje ječma i skladišta obavljati svakog suvog i toplog dana otvaranjem prozora i vrata skladišta kao i prilikom lopatanja radi što veće cirkulacije svežeg i suvog vazduha kroz zrno ječma jer to ubrzava prirodno sušenje zrna.
Kada je vlaga svedena ispod 14 % može se debljina sloja ječma povećati na 1,5-2 m.
Čestom manipulacijom zrno ječma u dodiru sa svežim i suvim vazduhom postepeno gubi suvišnu vlagu, životni procesi se smiruju te nakon toga može biti lagerovan u debljem sloju. Ali treba imati u vidu da što je veća debljina sloja lagerovanog ječma to je i veća opasnost od samozagrevanja i nužna je redovna i česta kontrola vlažnosti i temperature mase zrna radi blagovremene intervencije.
U slučaju da se u tom poslu zakasni samo za 5-7 dana pivarski ječam će usled samozagrevanja izgubiti klijavost a pri dužem delovanju visokih temperatura u magacinu zrno poprima miris buđi te postaje neupotrebljivo za industriju slada i piva.
