Održavanje zemljišta u voćnjacima zatravljivanjem ima niz prednosti, između ostalog, smanjuje se pogoršavanje strukture zemljišta
Jedan od načina održavanja zemljišta u voćnjacima je zatravljivanje međurednog prostora smešom trava a obradom u redovima, oko stabala voćaka (motikom ili kultivatorom) u pojasu oko 30-50 cm sa obe strane reda. Ovakav način održavanja u voćnjacima se naziva „sendvič sistem“ i redovnim košenjem, kada trava dostigne visinu 15-20 cm, postiže se da se u voćnjak može ući sa mehanizacijom u svakom momentu, a naročito nakon velikih padavina kada se ukaže potreba za nekom agrotehničkom merom.
Ulazak mehanizacije a i radnika bi bio veoma otežan ako se zemljište u međurednom prostoru stalno obrađuje i drži u sistemu „jalovog ugara“, nakon veće količine padavina, što dovodi do zaglavljivanja i proklizavanja mehanizacije i otežanog rada radnika, a može da dovede i do spiranja i pojave erozije na nagnutim terenima.
Zatravljivanjem se smanjuje pogoršavanje strukture zemljišta do koje dolazi usled stalne obrade. Usled većih količina padavina i dužeg trajanja kišnog perioda, ovaj travni pokrivač se može pustiti da više poraste, odnosno kasnije kositi i na taj način se smanjuje vlaga. Veoma je važno naglasiti da se ne sme dozvoliti da trava procveta jer se na taj način značajno usporava porast i zato je bitno da se redovno kosi.
Ovaj način održavanja voćnjaka se preporučuje naročito u voćnjacima koji imaju mogućnost navodnjavanja ili ako to ne postoji u starijim voćnjacima od 3 godine, kako travnati pokrivač ne bi bio konkurentan u korišćenju vlage pri pojavi sušnog perioda. Ono što takođe treba znati da postoje travnate smeše sa plićim korenovim sistemom koje usled pojave sušnog perioda sasušuju nadzemni deo i na taj način čuvaju dubinsku vlagu koje voćke koriste, a sa pojavom padavina se koren trave ponovo aktivira i nastavlja sa daljim rastom. Takođe sa zelenim međurednim pojasom se smanjuje i negativan uticaj visokih temperatura, odnosno direktnog uticaja sunčevog zračenja na kvalitet i kvantitet plodova.
Zatravljivanje podstiče i IPARD program
Kao što se vidi ovakav način međurednog održavanja je višestruko dobar i ima svoje prednosti a takođe je prepoznat od strane IPARD III programa kroz Meru 4, „Agro-ekološka-klimatska mera i organska proizvodnja“, gde bi se sa uspostavljanjem ove mere (planirano 2024. godine) finansiralo (podsticalo) godišnje po hektaru, a određeni novčani iznos za površine ne manje od 0,5 ha za voćnjake i ne manje od 0,3 ha za vinograde.
Ovo bi dovelo do pojave većih površina pod voćem i vinogradima gde bi se primenjivao ovakav vid međurednog održavanja zemljišta što ima za cilj poboljšanje i očuvanje zemljišne strukture i očuvanje životne sredine. Uslov ove mere je da se ne smeju koristiti herbicidi za unutar redno održavanje, odnosno uništavanje korova, već iskuljučivo mehaničko, odnosno ručno održavanje zemljišta u redovima, što se kod naših voćara sve više i primenjuje.
Pripremio Milorad Jocković, psss.rs
