Kakve posledice će „ledeni dani“, koji su „okovali“ voćnjake i vinograde, ostaviti na biljke još ne znamo.
Kako god bude moramo pomoći biljkama, ukoliko to bude moguće, da obnove vegetativni i rodni potencijal. Zato je potrebno da potražimo savete stručnih lica koji će nam ponuditi rešenja.
U tekstu Magdalene Todorović iz PSSS saznajemo na koje načine možemo preventivno delovati na smanjenje negativnih posledica niskih temperatura na vinovu lozu, ali i koje terapeutske mere možemo sprovesti kako bismo pomogli biljkama da se oporave.
Uticaj niskih temperatura na vinovu lozu
Niske zimske temperature u zavisno od intenziteta i dužine trajanja mogu izazvati povrede pojedinih organa.
Na temperaturama nižim od -15 °C već dolazi do delimičnog ili potpunog izmrzavanja okaca pojedinih sorti.
Kod najotpornijih sorti okca izmrzavaju na -25 °C, a na temperaturama od -30 °C dolazi do izmrzavanja svih nadzemnih organa.
Koren vinove loze izmrzava na -4 do -5 °C, ali on se pruža duboko, pa je najčešće pošteđen izmrzavanja.
Naime, lastari koji su umerene bujnosti i čitavom svojom dužinom dobro sazreli dobro su pripremljeni za zimski odmor.
Osetljivost na niske temperature vezana je za sadržaj vode i organskih materija, a pre svega skroba i šećera u organima. Veći sadržaj organske materije, a prvenstveno šećera u tkivima i organima vezana je za veću otpornost na niske temperature.
Mere koje se sprovode u smislu zaštite od niskih temperatura dele se na sledeće grupe : preventivne i terapeutske mere
Preventivne mere zaštite vinove loze od niskih temperature
Preventivne mere su mere usmerene na pravilan izbor sorti i izbor položaja za podizanje vinograda, zagrtanje vinograda.
Kod izbora sorti osnovno je da se u područjima sa češćom pojavom niskih temperatura sade sorte koje spadaju u grupu otpornih i vrlo otpornih.
Da bi se izbegle štetne posledice koje nastaju pod uticajem konfiguracije terena treba se pridržavati sledećeg: vinograd zasnivati na blago nagnutom terenu gde se retko pojavljuju temperaturni ekcesi i gde ne postoje depresije. Ako postoje manje depresije pre podizanja ih treba zatrpati.
Zagrtanje vinove koze
Zagrtanje vinograda obavlja se u jesen u toku redovne jesenje duboke obrade zemljišta. Zagrtanje prizemnih delova čokota je obavezno bez obzira na potencijalnu mogućnost izmrzavanja.
Kod niskih oblika čokota zagrtanje treba obaviti tako da se pokriju najmanje 3-5 okaca na lastarima. Ako se na niskim oblicima čokota primenjuje mešovita rezidba zagrtanjem se pokriju lastari koji se na proleće koriste za rezidbu na lukove. Kod čokota sa srednje visokim i visokim stablom zagrće se prizemni deo čokota sa kondirima za zamenu u slučaju izmrzavanja.
Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača, a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.
Odgrtanje vinograda se obavlja kada se u proleće zemljište ocedi, slegne i prosuši. Odgrtanje treba obaviti po kretanju okaca. Odgrtanje se vrši plugom odgrtačem uz ručnu korekciju.
Terapeutske mere zaštite vinove loze
Terapeutske mere zaštite vinove loze primenjuju se nakon prolaska opasnosti od niskih temperatura, odnosno nakon pojave ekstremno niskih temperatura.
Sastoje se u odgovarajućoj rezidbi, intenzivnijoj zaštiti i đubrenju, što treba da doprinese veću obnovu vegetativnog i rodnog potencijala.
Fotografija: pixabay.com
