Leska i orah su voćne vrste jezgrastog voća u kontinentalnim uslovima gajenja. Do sada je orah bio isključivo zastupljen u zasadima ovog voća, dok poslednjih godina sve više raste interes za podizanje zasada leske.
Razloga za to ima više, a najvažniji je u daleko redovnijem plodonošenju leske u odnosu na orah. Naime , van vinogradarske zone gajenja oraha, pojava poznih prolećnih mrazeva veoma često dovodi do izmrzavanja ženskih cvetova i izostanka roda te godine. Orah je najosetljiviji od svih voćnih vrsta na pozne prolećne mrazeve, te je njegovo gajenje van vinogradarske zone dosta rizičan.
Za razliku od oraha, leska je dosta tolerantnija prema zemljišnim i klimatskim uslovima, te redovnost rađanja leske je pouzdanija. Leska dobro podnosi i skromnije zemljišne uslove. Sreće se na visinama i iznad 1.000 m nadmorske visine, mada su optimalni uslovi do 600 m. Podnosi dobro niske zimske temperature do -30°C, dok u vreme cvetanja temperature ispod -6°C mogu umanjiti rod.
Za gajenje leske pogodna su ilovasta zemljišta, ne podnosi teška i kisela zemljišta. Plod ima veoma visoku hranljivu vrednost. Sadrži oko 7% vode, 50-75% masti, 12-18% belančevina, dosta mineralnih soli i vitamina. Plod se može koristiti u svežem stanju, a nalazi i veliku primenu u prehrambenoj industriji i medicini. Veoma lako se transportuje i dugo čuva. Plod leske ima za oko dva puta veću cenu od jezgre oraha.
Zasadi leske se podižu sadnicama izdanačke leske ili kalemljenjem na mečju lesku. Razlika je u dužem životnom veku, kasnijem početku rađanja kao i izostanku pojave izdanaka kod leske koja je kalemljena. Koren leske se 90% nalazi na dubini od 20-40 cm, dok je kod mečje leske on nešto dublji. Najčešće se gaji na rastojanju 4×4 m ili 5×4 m. Pri podizanju zasada obavezno koristiti veći broj sorata zbog sigurnog oprašivanja i oplođenja. Naime, kod leske je veoma česta pojava nejednovremenog cvetanja muških i ženskih cvetova, te gajenjem većeg broja sorata se izbegava pojava izostanka rađanja zbog toga. Prenošenje polena kod leske je vetrom, nije zavisno od prisustva pčela, kao i kod oraha, a za razliku od ostalih voćnih vrsta.
Gaji se u sistemu stablašice kod kalemljene, odnosno ili stablašice ili vaze kod izdanačke leske. Vaza podrazumeva gajenje leske sa 3 ili 4 izdanka iz zemlje, pravilno raspoređena u prostoru. Veoma je skromnih prohteva za rezidbom kao i zaštitom od bolesti i štetočina.
Najčešće sorte leske kod nas su:
– Istarski dugi, poreklom je iz Italije. Najviše je zastupljen u zasadima. Dobro i redovno rađa. U grupi, odnosno grozdu, se nalazi 3-5 plodova, omotač ploda je duži od ploda. Ima kvalitetnu jezgru, radman jezgre je 43,5%.
– Tonda đentile romana, poreklom je iz Italije. Srednje bujna, veoma rodna . Plod je krupan, loptastog oblika, omotač ploda je malo duži od ploda koji lako ispada. U grozdu se nalazi 2-4 ploda. Radman je 45%. Preporučuje se više za širenje od istarskog dugog , jer bolje podnosi sušu, kvalitetniji je i rodniji.
– Tonda đentile dele lange, takođe poreklom iz Italije. Srednje je bujna, otporna na zimske mrazeve, dosta rodna. Ovojnica ploda je malo duža od ploda, iz koje lako ispada. Prosečno u grozdu ima 2-3 ploda, radman jezgre je čak 47%. Zahteva nešto plodnije zemljište za gajenje.
– Enes, novija sorta za gajenje, poreklom je iz SAD. Stablo je bujno, nije dobar oprašivač. Veoma je rodna, krupnoća ploda je oko 4 grama, loptastog oblika. Radman jezgre je 47-49%. Nije osetljiv na niske temperature.
Pored navedenih sorata za gajenje se preporučuju sorte: Halski džin, Rimski lešnik, Nokione Ludolf.
Autor: Nebojša Brzaković
psss.rs
