U našim vinogradima često se stone i vinske sorte vinove loze gaje obaveznom primenom ampelotehničkih mera zalamanja prirasta na čokotima vinove loze.
Tokom vegetacije izvodi se 2-3 zalamanja i pinciranja-zakidanja lastara.
Pinciranje kod špalirskog gajenja loze najčešće se vrši pre cvetanja (cilj je da se za izvesno vreme usmeri jače dopremanje hranljivih materija u cvasti i time doprinese boljoj oplodnji cvetova) ili u precvetavanju (sredina juna) i obuhvata samo one lastare koji se u narednoj godini odbacuju. Velika je greška ukoliko se zalamanje izvodi krajem juna i kasnije jer se tada gube sva njegova pozitivna dejstva na čokot.
Zalamanje se obično se izvodi pošto se svi lastari uvuku u žice, povežu i kada lastari značajno prerastu poslednju žicu špalirapa počnu da se savijaju. U ovom poslednjem slučajulastari se prekraćuju na 30-40cmiznad poslednje žice, ili tako da na lastaru bude 10-12 listova iznad poslednjeg grozda. Time se sprečava mogući gubitak rodnosti donjih okaca usled preteranog rasta lastara, uz eliminisanje samozasenjivanja, prevlaženosti unutar samog čokota i napada gljivičnih bolesti. Prekraćivanje lastara izaziva raniju pojavu i bolje rastenje zaperaka.
Ukoliko se zaperci žele iskoristiti za donošenje dopunskog prinosa kod loze, onda se termin zalamanja posebno određuje. Naime, zaperci kao prirasti 2. reda znaju da budu vrlo korisni za čokot pošto je dokazano da je od polovine leta fotosintetska aktivnost njihovih listova znatno veća u odnosu na listove sa glavnih lastara. Time oni znatno povećavaju fotosintetsku površinu ali i gustinu špalira. Stoga se u određenom trenutku (do mesec dana posle 1. zalamanja osnovnih lastara) pristupa izalamanju vrhova zaperaka, a ne njihovom potpunom uklanjanju, kako to neobavešteni vinogaradari obično rade. Zalamanje se obično izvodi kada je na zaperku razvijeno do 10 listova, ne više. Ostavlja se 4 najrazvijenija lista, ili se praktično sa zaperka ukloni zalamanjem njegov vrh sa par nerazvijenih listova. Prilikom izvođenja ove operacije pristupa se i 2. zalamanju osnovnih lastara (to su oni lastari koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim zalamanjem jer nisu imali dovoljan prirast). Često se ukaže poteba i za 2. zalamanjem zaperaka, jer i svi zaperci nemaju isti porast, pa se naknadnim zalamanjem obrađuju oni zaperci koji su najpre bili slabijeg porasta.
Prilikom izvođenja zahvata zalamanja lastara i zaperaka bitno je podesiti njihovo pravovremeno izvođenje i intenzitet. Naime, često se dešava da proizvođači prejako zalome glavne lastare što isprovocira izbijanje velikog broja bujnih zaperaka, pa su proizvođači prinuđeni da ih uklone sa čokota, umesto da ih iskoriste za bolju produkciju biljnih asimilativa i time kvalitetniji rod, tj. bolju pripremljenost čokota za zimu.
Autor: mr Dejan Marinković
psss.rs
