U poslednje tri decenije cilj oplemenjivača širom sveta bio je stvaranje
sorti vinove loze otpornih na biotske i abiotske stresne uslove. Genetički izvori otpornosti na najvaznije gljivične bolesti u okviru roda Vitis su determinisani, a njihovim kombinovanjem putem oplemenjivanja stvorene su nove vinske i stone sorte vinove loze koje se uspešno mogu gajiti bez ili uz smanjenu primenu fungicida.
U oplemenjivanju su korišćene severnoameričke vrste roda Vitis (V. rupestris, V. berlandieri, V. labrusca, V. lincecumi i dr.) koje poseduju gene otpornosti na gljivične bolesti vinove loze kao i istočnoazijske vrste (V. amurensis) koja ima kratku vegetaciju i odlikuje se otpornošću na niske temperature.
Grožđe ovih severnoameričkih vrsta je lošeg kvaliteta, te je cilj ukrštanja sa sortama V. vinifera bio da se dobiju sorte koje će biti približnog kvaliteta evropskih sorti, a da zadrže otpornost prema gljivičnim bolestima.
Ove sorte su naročito pogodne za gajenje na malim povšinama i amaterskim zasadima, okućnicama gde je gajenje bez ili uz redukovane mere zaštite veoma bitno.
Pojedine od ovih sorata ne zaostaju u kvalitetu grožđa i vina od vinifera sorata koje su učestvovale u hibridizaciji, pa je njihovo gajenje na većim povšinama opravdano zbog manjeg rizika u proizvodnji kao i manjeg ulaganja u zaštitu.
Proizvodnja grožđa i proizvoda od grožđa kao zdravstveno bezbedne hrane sve je prisutnija, pa je uvođenje interspecies hibrida-sorata u proces organske proizvodnje opravdan.
Od interspecies sorti pogodnih za organsku proizvodnju pored introdukovanih iz Moldavije, Italije, Mađarske i drugih zemalja, u Sremskim Karlovcima stvoreno je nekoliko stonih (Karmen, Lasta) i vinskih sorti (Morava, Panonia, Petka, Petra, Rubinka, Bačka) pogodnih za organsku proizvodnju grožđa.
Đorđe Sovilj, dipl. inž.
psss.rs
Fotografija: P. Cindrić
