Vinogradari i vinari su za sada zadovoljni stanjem vinove loze. Ako vremenski uslovi budu povoljni nadaju se dobroj godini i grožđu dobrog kvaliteta. U narednom tekstu o
ranim sortama stonog grožđa saznajemo više od Vladana Trandafilovića.
Kardinal – Sorta je selekcionisana u Kaliforniji (SAD). Drugih sinonima nema. Veoma je zastupljena u svim vinogorjima Srbije. Odlikuje se veoma bujnim čokotom, ima hermafroditan cvet, oplodnja je nešto slabija ukoliko u vreme cvetanja nastupi kišni period.
Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokožicom ljubičastocrvene boje. Grozd veliki ili vrlo veliki, mase od 200 grama do 600 grama, nekad i više.
Veoma je prinosna sorta, prinos grožđa varira od 20.000-25.000 kg/ha.
Rezidba se izvodi kratko ili mešovito pri čemu se ostavljaju lukovi od 8 okaca, a kondiri za zamenu od 2 okca.
Prema plamenjači je veoma osetljiva, prema pepelnici srednje, a prema sivoj plesni srednje. Ako u fazi sazrevanja grozđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte.
Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14-18 % šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport.
Beogradska rana – Sreće se još pod nazivom rana plemenka, beogradska plemenka. Selekcionisana je na Oglednom školskom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Radmilovcu, ukrštanjem sorti afuz-ali i šasla buvije (buvijeova ranka).
Ima bujan čokot. Bobice srednje veličine, okruglaste, pokožice žutozelene boje. Grozd veliki, valjkasto – kupastog oblika. Masa grožđa varira od 200 grama do 300 grama.
Veoma prinosna sorta, prinos grozđa varira od 20.000-25.000 kg/ha.
Rezidba se izvodi mešovito, lukovi se orezuju na 8-10 okaca, a kondiri za zamenu na 2 okca. Prema gljivičnim bolestima je srednje otporna.
Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 16-18 % šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je neutralnog ukusa i prijatno za jelo. Dobro podnosi transport.
Na čokotu se može duže čuvati u odnosu na druge sorte istog perioda sazrevanja.
Demir kapija – Veoma rana stona sorta stvorena u Radmilovcu, ukrštanjem sorti muskat otonel i kraljica vinograda.
Bobice su srednje veličine ili velike, okrugle sa pokožicom žutozelene boje. Grozd srednje veličine ili veliki, valjkasto – kupastog oblika. Masa grožđa varira od 120 grama do 290 grama.
Prinosna je sorta, a prinos varira od 10.000-15.000 kg/ha. Rezidba se izvodi mešovito, lukovi se ostavljaju na 8-10 okaca, a kondiri za zamenu na 2 okca.
Prema gljivičnim bolestima je srednje otporna.Grožđe sazreva veoma rano.
Šira sadrži 16-18,5 % šećera i 6,5-7,5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma prijatno za jelo, muskatnog ukusa. Meso rskavo, grožđe veoma dobro podnosi transport.
Gročanka – Nova sorta stvorena u Radmilovcu, ukrštanjem sorti čabski biser i afuz-ali.
Čokot je bujan. Bobice velike, malo izdužene sa pokožicom žutozelene boje. Grozd srednje veličine ili veliki, najčešće kupastog oblika. Masa grožđa varira od 250 grama do 300 grama.
Veoma prinosna sorta, prinos grožđa varira od 18.000-20.000 kg/ha. Rezidba se izvodi mešovito, lukovi se orezuju na 8-10 okaca, a kondiri za zamenu na 2 okca. Prema gljivičnim bolestima je srednje otporna. Grožđe sazreva veoma rano.
Sadržaj šećera u grožđanom soku je od 17-19 %, a ukupnih kiselina je od 6-7 g/l.
Meso bobica je rskavo. Grožđe je veoma ukusno, neutralne arome. Veoma dobro podnosi transport.
Opuzenska rana – Veoma rana stona sorta, stvorena u Radmilovcu ukrštanjem sorti šasla buvije i muskat hamburg.
Odlikuje se bujnim čokotom. Bobice su srednje veličine, izdužene, sa pokožicom tamnocrvene boje. Grozd srednje veličine, valjkasto kupast. Masa grožđa varira od 150 grama do 200 grama.
Prinos grožđa varira od 12.000-15.000 kg/ha. Rezidba se izvodi mešovito kao i u predhodnim slučajevima. Prema gljivičnim bolestima je srednje otporna. Grožđe je prijatno za jelo, blago muskatne arome.
Sazreva istovremeno, ili nekoliko dana posle grožđa sorte čabski biser. Sadržaj šećera u širi varira od 16-18,5 %, i 6,5-7,5 g/l ukupnih kiselina. Meso je tvrdo, rskavo.
Grožđe odlično podnosi transport.
Autor: Vladan Trandafilović, dipl. inž.
psss.rs
