Smokva je drevna voćka poreklom iz istočnog sredozemlja odakle se proširila u Mediteran. Pripada rodu Ficus (fikusa) i porodici Moraceae (dudovi).
Termofilna je voćna vrsta kojoj odgovaraju više temperature, oko 35°C, a nepovoljan uticaj nižih temperatura se ispoljava ispod -10°C.
Smokva rano stupa na rod, već u drugoj godini. Da bi rodnost bila visoka i redovna pravilnu pažnju treba posvetiti sadnji, agrotehnici i rezidbi.
Priprema zemljišta sastoji se u rigolovanju na dubini 60-70 cm. Najbolje uspeva na plodnim, rastresitim i lakim zemljištima bogatim kalcijumom. Ukoliko je zemljište siromašno kalcijumom preporučuje se unošenje kreča pre sadnje.
Sadni materijal smokve može se dobiti na više načina: reznicama, kalemljenjem, polaganjem grana u zemlju i iz semena (poludivlja smokva). Za reznice se koriste jednogodišnje i dvogodišnje grančice. Reznice dužine 30-35 cm nakon ožiljavanja presađuju se na stalno mesto. Listovi smokve su tamno zelene boje. Cvetovi su jednopolni i mogu biti: muški sa tri prašnika, ženski sa tučkom i ženski sterilni. Korenov sistem je izuzetno jak, dug i do 12 metara.
Pre sadnje u jame koren se skraćuje i dobro pokriva zemljom. Prilikom obrade zemljišta u zasadima obratiti pažnju da dubina obrade ne pređe 15 cm jer može doći do oštećenja korenovih žila. Stablo može narasti do 8 metara visine i debljine od oko jednog metra.
U našim uslovima se smokva gaji u formi žbuna jer periodično izmrzava usled veoma niskih zimskih temperatura, pa se ovim načinom uzgoja žbun obnavlja u kratkom roku.
Rezidbom u zimskom periodu proređivati središte krošnje uklanjanjem mladih grana. Kod mladih voćaka rezidba se svodi na usmeravanje grana i otkidanje pupoljaka.
Berba plodova smokve traje od leta do jeseni u zavisnosti od sortimenta. Berba se obavlja ručno u više navrata i mehanizovano. Plodovi se beru sa peteljkom. U praksi se gaje bele i crne jednorodne i dvorodne sorte.
Od vodećih sorti za industrisku proizvodnju preporučene su: Petrovača (crna i bela), Crna Sultanija, Rezavica, Bružetka, Modrulja, Šaraguja, Nero largo, Brunsvik, Sent Džons.
Plodovi smokve imaju masu od 40-100 g i veliku upotrebnu vrednost. Mogu se koristiti u svežem stanju, osušeni ili kao produkt industriske prerade. Izuzetno su bogati šećerom i vitaminima i posebne su arome.
Autor: Radomir Bušatović, dipl. inž.
psss.rs
