Kada početi rezidbu vinove loze i kako je obaviti? Vrlo rana, kao i vrlo kasna rezidba ima za posledicu kasnije pupljenje i kasnije zrenje grožđa.
O orezivanju rodne loze, osnovnim tehničkim pravilima i ciljevima rezidbe saveti Dragoljuba Glišića, stručnog saradnika za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS.
U rodnim vinogradima rezidba se obavlja u periodu mirovanja loze, od opadanja lišća u jesen, do bubrenja okaca u proleće naredne godine do kraja aprila. Vreme rezidbe zavisi od klimatskih uslova.
Naravno, uvek je bolje rezidbu izvesti bliže proleću, jer kasnije orezana loza ima više šansi da izbegne kasne prolećne mrazeve.
Treba znati da sve dok loza „miruje“ vlada negativan pritisak, ali čim lozu orežemo nastupi prodiranje vode u lastare, te se zbog toga smanjuje otpornost loze na niskim temperaturama. Zimski pupoljci podnose -13 do -15 °C, jednogodišnji lastari -18 do -20 °C, a staro drvo do -25 °C.
Vrlo rana, kao i vrlo kasna rezidba ima za posledicu kasnije pupljenje i kasnije zrenje grožđa. Prekasna rezidba pojačava „suzenje“, gubitak hranjivih materija a ponekad i „gušenje“ pupoljaka.
Orezivanje rodne loze
Najpre se orezuju najotpornije sorte prema mrazevima, kao i zasadi na uzvišenjima na kojima su mrazevi slabijeg intenziteta.
Nakon stupanja čokota u punu rodnost, svake godine se obavlja osnovna zrela rezidba. Radi ostavljanja određenog broja okaca iz kojih će se razviti novi rodni lastari. U zavisnosti od bioloških osobenosti gajenih sorti, uzgojnog oblika i potrebnog stepena opterećenja čokota rodnim okcima, primenjuje se kratka, duga ili mešovita rezidba.
Pri rezidbi je neophodno vršiti stalnu regeneraciju i podmlađivanje čokota. Zbog toga se svake godine sa čokota uklanjaju izduženi, deformisani i neaktivni delovi stabla.
U praksi se primenjuju sledeće dužine rezidbe:
• rezidba na kratak kondir sa 1-2 okca,
• rezidba na dug kondir sa 4-5 okaca
• rezidba na kratak luk sa 5-6 okaca
• rezidba na dug luk sa 9-15 okaca
Osnovna tehnička pravila pri rezidbi
• Stvaranje što manjeg broja i što manjih rana pri rezidbi
• Rez mora biti potpuno gladak a tkiva ne smeju biti oštećenja
• Stari delovi čokota odbacuju se tako što se rezanje vrši okomito na osu čokota
• Pri rezidbi lastara na kondire, odsecanje treba vršiti na 1,5-2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca da voda koja se stvara suzenjem ne curi na okce
• Pri rezidbi na luk takođe treba rezati okomito
• Vinova loza najbolje podnosi rane ako su raspoređene na jednoj strani stable ilikraka čokota
Osnovni ciljevi rezidbe
• Obrazovanje osnovnog oblika stable u mladim vinogradima
• Održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru
• Normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu
• Regulisanje rasta i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa
• Regulisanje kvaliteta grožđa, uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa
• Regenerisanje starih i deformisanih stabala u cilju podmlađivanja čokota
• Uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oštećeni pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda od mašina
U literaturi su obrađeni razni sistemi rezidbe i oblici čokota vinove loze u zavisnosti od ekoloških uslova i agrobioloških osobina gajenih sorti.
Nije dobro čokote previše opterećivati rodom, posebno ne mlade čokote do punog plodonošenja (7 godina), da se prerano i previše ne iscrpu velikim rodom.
Mešovitu rezidbu zahtevaju :
• stone sorte AFUS-ALI (10-12 okaca), MUSKAT HAMBURG (6-8), KARDINAL(6 okaca), ITALIJA (10-12)
• sorte za vrhunska vina KABERNE SOVINJON (10-12), BURGUNDAC CRNI (8-10), MERLO (10-12), SOVINJON BELI (10-12), RIZLING RAJNSKI I RIZLING ITALIJANSKI (8-12)
• PROKUPAC, SMEDEREVKA, SKADARKA, PLOVDINA, RUZICA – rezu se kratko (2-3 okca)
Lukove uvek ostavljati na rodnim čvorovima bliže osnovi čokota, a izbegavati poslednje čvorove na krakovima.
Preporučljivo je staru koru ostrugati čeličnom četkom jer se pod nju zavlače mnoge štetočine i bolesti. Moramo paziti da četkom ne oštetimo čokot. Veće „rane“ nastale rezom krakova i stabla dobro je premazati voćarskim voskom.
Nakon završene rezidbe obavezno treba izvršiti zaštitu protiv grinja, štitastih vaši, pauka, i danas nažalost sve prisutnije bolesti loze – crne pegavosti (eskorioze).
