Uklanjanje starog lišća, rezidba bokora, zakidanje stolona i cvetova pripadaju grupi mera kojima se regulišu rodnost i vegetativna aktivnost jagode.
Staro lišće se uklanja u dva navrata: prvi put u proleće pred kretanje vegetacije, a drugi put posle berbe tokom leta za obnovu bokora.
Prolećno uklanjanje starog lišća se obavlja pred kretanje vegetacije, najčešće tokom marta. Skidaju se svi prezimeli listovi, suvi ili sveži. Ovo se najčešće radi ručno i potrebno je 30-40 radnika po hektaru.
Procedura je takva da se svi listovi bokora sakupe u jednu ruku i iznad šake se oštrim makazama presecaju lisne drške.
Veoma je bitno da se u ovom procesu ne oštete centralno stablo i pupoljak jagode, mada je ono zaštićeno šakom radnika tako da su šanse za nastanak takve štete male. Vrlo je bitno da se staro lišće koje je odsečeno sakupi i iznese iz zasada i spali.
Nakon ove mere kreće vegetacija, jer je takođe u tom periodu prošla i vegetaciona nula za jagodu i počinje primena azotnih đubriva.
Starog lišća se uglavnom uklanja ručno (ovčarskim makazama), jer je kvalitetnije, ali je i skuplje, pa se koristi na manjim parcelama.
Ukoliko su površine velike, mogu se koristiti kosa ili trimer, ali je ovde veća opasnost da se oštete centralno stablo i pupoljak ukoliko se kosi previše nisko.
Lišće jagode živi svega 50 do 60 dana, postupno smanjuje fotosintetsku aktivnost i na kraju se suši.
Posle berbe na bokoru ostaje dosta starog, suvog, oštećenog, pa i trulog lišća, zbog čega je njegovo uklanjanje veoma korisna mera.
Drugo uklanjanje lišća se obavlja nakon berbe, u toku leta. Međutim, za razliku od prolećne rezidbe, ova mera nije uvek neophodna.
Ukoliko se proceni da je bokor snažan, a lisna masa razvijena i zdrava, onda ova mera nije neophodna.
Ukoliko je lišće ipak staro, suvo, oštećeno, pa i trulo, mora se primeniti.
Time se podstiče brži razvoj novog lišća, što doprinosi bržem obnavljalju vegetativne aktivnosti, bujnijem razvoju bokora, boljem prezimljavalju i većoj rodnosti u narednoj godini.
Zakidanje stolona je mera koja je takođe neophodna nakon berbe jagode.
Razvoj stolona i živića je karakterističan za većinu sorti, a njihov broj zavisi od većeg broja faktora: od sorte, ishrane, zemljišta i vode. Oni se razvijaju na račun matične biljke i pri tome su slabi, što direktno loše utiče na prinos i kvalitet plodova iduće godine.
U zavisnosti od sorte i klimatskih prilika stoloni počinju da se razvijaju od kraja maja do oktobra, pa ih u tom periodu treba zakidati u tri-četiri navrata kada dostignu dužinu 10-15 cm, a pre početka intenzivnijeg razvoja živića.
Primenom ove veoma važne mere prinos se može povećati i do 50%.
Stolone se mogu na manjim površinama uklanjati ručno: makazama, nožem ili mehanizacijom pri obradi zemljišta.
Mehanizovano se uklanjaju samo stolone u međurednim rastojanjima (između redova odnosno bankova), dok se one koje se pružaju niz red moraju uklanjati ručno.
Njih ne treba uklanjati čupanjem, jer se može povrediti čitava biljka.
Stolone se mogu ostavljati samo u slučajevima kada je potrebno popuniti neko prazno mesto u redu pod uslovom da prethodno nije došlo do zaražavanja virusima.
U zasadima sa malčom ili folijom ova mera se izvodi isključivo ručno.
Pri uništavanju korova u međurednom prostoru herbicidima (Gramokson, Reglon, Basta) uništiće se i stolone sa živićima.
Uklanjanje cvetova je takođe neophodna i korisna mera, posebno posle obilnog roda, a pri tome ne želimo nikakvo jesenje plodonošenje u istoj godini.
Ovom merom povećava se bujnost bokora i do 30 % i rodni potencijal za narednu godinu.
Uklanjanje se obavlja ručno i cvasti je dobro prikupljati u neku posudu i izneti iz zasada.
Ako se cvasti ne uklanjaju, razviće se plodovi koji su nešto sitniji, malo ih je i sazrevaju kasnije nego što je uobičajeno, pa su komercijalni efekti mali u odnosu na efekte njihovog skidanja.
Dipl. inž. Vladimir Čolović
Institut „Tamiš“, Pančevo
Objavljeno u Poljoprivredniku 2669
