Merom prstenovanja stabla ili ramenih grana može se smanjiti bujnost i pojačati obrazovanje cvetnih pupoljaka.
Kako prestenovati voćku, a ne povrediti je?
Prenosimo savete Živomira Nikolića, dipl. inženjera voćarstva PSSS Kruševac.
Ovo je stara pomotehnička mera kojom se usporava bujnost voćaka (jabuke, kruške), a u poslednje vreme se primenjuje i kod trešnje.
Ovom merom se zadržavaju hranjive materije u kruni i smanjuje se njihovo premeštanje u korenov sistem, što utiče na smanjenje bujnosti i pojačano obrazovanje cvetnih pupoljaka.
Prstenovanje se vrši na deblu ili ramenim granama.
Na deblu se oko 10 cm ispod prve ramene grane, a na ramenim granama se pri osnovi izreže kora u vidu prstena sve do drveta. Prsten treba da bude širok do 0,5 cm, što zavisi od debljine debla, odnosno ramenih grana.
Ako je prsten uži, rana će brzo da zaraste pa se neće postići željeni cilj, a ako je širok neće moći na vreme da zaraste.
Preporučuje se da prsten bude dva puta širi od debljine kore.
Obavlja se pre početka diferenciranja cvetnih pupoljaka u prvoj polovini maja, a najbolje je ukoliko se ova operacija obavi u početku vegetacije.
Isecanje kore se može izvesti i u vidu spiralnog prstena, koji je manje rizičan od kružnog isecanja.
U novije vreme se umesto prstenovanja preporučuje zasecanje kore nožem samo naokolo bez vađenja kore – prstena, pri čemu se prave dva takva prstena na razmaku 2–5 cm.
Prstenovanje grana može se obaviti i vezivanjem jednog ili dva reda žice, gde se žica blago useca u tkivo drveta.
Ukoliko su stabla izrazito bujna umesto prstenovanja debla treba koristiti elastični čelični lim ili deblju gumu, a preko njih se zatažu dva reda žice u vidu pojasa. Ovi pojasevi se stavljaju na sredinu debla, posle kretanja vegetacije, a najkasnije do početka maja i zadržavaju se više godina sve dok stablo ne počne da rada kada ga treba i skinuti.
