Poslednjih godina u našem klimatskom području
sve je učestalija pojava grada, kao vremenske nepogode.
Najčešće se javlja između maja i avgusta. Ova negativna pojava, može biti ograničavajući faktor za voćarsku proizvodnju, zbog šteta koje nanosi, oštećujući plodove, listove, letoraste i grane. Štete u velikoj meri zavise od vremena kada je pao, intenziteta i trajanja padanja i njegove krupnoće. Pored ovih direktnih šteta, voćka koja je pretrpela ovakve povrede, slabije formira rodne pupoljke za sledeću godinu i podložnija je napadu gljivičnih i bakterijskih bolesti, na mestima povrede. Koštičave voćne vrste sporije i nepotpuno zarastaju, dolazi do smolotočina i prenošenja nekroze na samo drvo.
Protivgradne mreže su najbolja zaštita voćnjaka od leda, a uloga im je i da pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Preporučuju se u svim područjima u kojima je ova vremenska nepogoda česta pojava, naročito u savremenim intenzivnim zasadima. Sistem protivgradnih mreža se projektuje za svaki voćnjak posebno, pri čemu se uzimaju u obzir specifičnosti terena i sistem gajenja voćaka.
Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka, ili bi trebalo bar u startu postaviti odgovarajuće stubove koji će da nose špalir, a kasnije i mrežu.
Stubovi mogu biti drveni i betonski. Njihova visina zavisi od visine stabala, međurednog rastojanja i mehanizacije koja se koristi u međurednom prostoru. Beton i metal su provodnici toplote. Leti je beton topliji, a zimi hladniji od zemljišta. Korenov sistem biljaka koji je u kontaktu sa stubom trpi stres i to se direktno odražava na prinos, naročito u intenzivnim zasadima sa gustom sadnjom. Pozitivne strane su jer su čvrsti i mogu da podnesu oštećenja od grada, dugovečni su i mogu da se sele na druga mesta.
Drveni stub je lakši, ne potanja, elastičan je. Drveni stubovi se impregniraju smolama na bazi bakra i onda u njegovim šupljinama ne mogu da prezime štetočine i patogeni i nema temperaturne razlike u kontaktu drvenog stuba i korenovog sistema. Nedostatak je što uglavnom traju koliko i zasadi, tj. ne mogu da se prenose da bi se ponovo koristili.
Protivgradna mreža pored zaštite od grada ima značajnu ulogu u zasenčavanju i smanjuje pojavu ožegotina na listovima i plodovima. Korisna je i u uslovima niskih temperatura, jer je temperatura ispod mreže za 2 do 3 stepena viša. Mreža je izgrađena od polietilenskih niti, otpornih na dejstvo sunčeve svetlosti. Veličina otvora ne treba da propušta ni najsitnija zrna grada. Preporuka je da se mreža ne zastire pre završenog cvetanja, naročito kod jabuke i kruške, jer se mogu narušiti povoljni uslovi za oprašivanje cvetova.
Obaveštavamo zainteresovane poljoprivredne proizvođače, koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, objavilo Pravilnik o podsticajima za podršku investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Pravilnik je objavljen 13. aprila 2016. godine, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva. Ovim pravilnikom su uvrštene protivgradne mreže i nosači protivgradnih mreža. Poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti podsticaj za ove investicije i pojedinačno. Zahtev za korišćenje podsticaja podnosi se Upravi za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu u periodu od 15. aprila do 15. oktobra tekuće godine. Za sve detaljne informacije, možete se javiti najbližoj Poljoprivredoj savetodavnoj i stručnoj službi.
Pripremila: Milena Zafirović Stojanović
psss.rs
