Priprema za sadnju se sastoji od niza operacija među kojima su najvažnije: izbor lokacije, agrohemijska analiza zemljišta, priprema zemljišta i neposredna priprema zemljišta pred sadnju,
razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju i izbor i priprema sadnog materijala jabuke.
Za podizanje voćnjaka trebalo bi odabrati parcelu na kojoj bi pravac redova bio sever-jug, jer se tada postiže najbolja osunčanost voćnjaka što je glavni uslov za postizanje dobre obojenosti plodova kod nekih sorti jabuka. Takođe treba znati najčešći pravac duvanja vetrova za datu lokaciju, i budući pravac redova usmeriti u ovom pravcu, kako bi izbegli bočne udare vetra koji mogu naneti štetu u nekim slučajevima. Bolje je odstupiti od pravca redova u voćnjaku sever-jug i prilagoditi se pravcu duvanja vetrova, pogotovo za sorte jabuke koje nemaju dopunsku crvenu boju plodova, kao što su greni smit i zlatni delišes.
Agrohemijska analiza zemljišta je obavezna pre podizanja voćnjaka, kako bi se utvrdile količine dostupnih hraniva u zemljištu. Jabuka je voćna vrsta kojoj najviše odgovaraju zemljišta sa optimalnim sadržajem fosfora i kalijuma u zemljištu. Ograničavajući faktor za gajenje jabuke može da bude količina kalcijum-karbonata, koji može da blokira usvajanje nekih mikroelemenata iz zemljišnog rastvora među kojima je najznačajnije gvožđe, čiji nedostatak u biljci izaziva hlorozu. Gornja granica sadržaja kalcijum-karbonata u zemljištu za gajenje jabuke je 10%, mada ima zasada jabuke u kojima količina i 12%, ali je tada i rizik veći. PH vrednost treba da se kreće u granicama od 6,0-7,2.
Nakon izbora parcele i tumačenja rezultata agrohemijske analize zemljišta treba početi sa pripremom zemljišta za sadnju koja se sastoji od podrivanja i oranja. Sa ovim pripremama treba krenuti, ako se zasad jabuke podiže u jesen, u avgustu, da bi zemljište imalo vremena da se slegne do same sadnje. Podrivanje treba obaviti na dubini od 60-70 cm, da bi se rastresli dublji slojevi zemljišta, a potom uzorati na dubinu od 25-30 cm. Cilj neposredne pripreme je da se zemljište dodatno usitni kako bi se sadnja nesmetano obavila.
Rastojanje i odstojanje u intenzivnim zasadima jabuke se kreću od 3,2-3,6 m x 0,6-1 m, što je preko 2500 sadnica po hektaru, i za ovakav sistem trebaju se koristiti sadnice jabuke sa min. pet prevremenih grana na vođici da bismo smanjili kasniju bujnost voćki koja ide na uštrb prinosa.
Ukoliko se sadnja obavlja u proleće trebalo bi postaviti sistem za navodnjavanje „kap po kap“ i odgovarajući sistem za prihranu preko ovog sistema jer je sadnicama jabuke u početnom porastu potrebno dosta vode za potreban rast i razvoj.
Nakon obavljenih pripremnih radova pristupa se organizaciji sadnje. Pošto se radi o gustom sklopu biljaka po jedinici površine najčešće je potrebno do pet radnika u jednom redu koji će obavljati sadnju. Minimalni učinak po jednom radniku je 140 posađenih sadnica na dan, stim što od pet radnika u jednom redu, dvoje kopaju jamiće, dvoje sade i jedan popravlja i vezuje sadnicu za potpornu žicu u voćnjaku. Sadnja se izvodi tako što se kopaju jamići do dubine jednog ašova (18-20 cm) i prečnika da može da se smesti korenov sistem sadnice. Sadnice se ne smeju preduboko posaditi jer bi to dovelo do kasnije prekomerne bujnosti voćnjaka. Bitna operacija je da se zemlja oko korenovog sistema dobro nagazi kako bi se ostvario što bolji kontakt zemlje i sitnih žilica i da bi se ostvario visok procenat prijema sadnog materijala. Neposredno posle sadnje, posađene voćke se obavezno zalivaju preko sistema za navodnjavanje da bi se sadnice oporavile od stresa izazvanim određenim stepenom dehidratacije. Ako se sadnja obavlja u proleće preporučljivo je da sadni materijal držimo potopljen u vodi do 48 sati (korenov sistem), kako bi se upravo ovaj stres prevazišao.
Najbolja zaštita voćnjaka od glodara je ograđivanje voćnjaka, a ako ograde nema sadnice se obavezno moraju prekriti (deblo) zaštitnim mrežicama koje mogu zaštititi voćke, u narednih 3-4 godine, od napada zečeva. Korišćenje različitih ulja za premazivanje kore sadnica nije preporučljivo jer to može izazvati nekroze na samom deblu.
Osnovni cilj redovnog održavanja zemljišta u mladom zasadu jabuke je stvaranje optimalnih uslova za rast biljaka i razvoj korenovog sistema. Obradom zemljišta uspostavlja se povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim. Način održavanja zemljišta u datim agroekološkim uslovima pre svega zavisi od količine padavina, nagiba terena, sortimenta, sistema gajenja, tipa i plodnosti zemljišta. U praksi najčešće se primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta: čista obrada (jalovi ugar), međuredno zatravljivanje sa obradom u redu, zastiranje (mulčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima itd.
U intenzivnim zasadima đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Pravilnom ishranom biljaka u gustom sklopu postiže se njihov dobar rast i rodnost, što se odražava na postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta. Unošenjem većih količina đubriva od onih koje biljke mogu usvojiti nepotrebno se povećavaju troškovi proizvodnje, ali može doći i do opadanja kvaliteta plodova, pojave toksičnosti i antagonizma među elementima. Za normalan rast i rodnost voćnjaka neophodni su sledeći makroelementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum, koje biljke troše u većim količinama. Međutim, podjednaku važnost imaju i mikroelementi koje biljke koriste u manjim količinama, ali njihov nedostatak može uticati na mnoge fiziološke poremećaje. U mikroelemente spadaju: bor, cink, bakar, gvožđe, mangan itd.
U toku pripreme zemljišta za sadnju na osnovu agrohemijske analize zemljišta obavlja se agromeliorativno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, sa povećanim sadržajem fosfora i kalijuma. Do stupanja voćnjaka u period pune rodnosti, voćke se uglavnom đubre sa hranivima sa povećanim sadržajem azota. U vreme pune rodnosti neophodno je održavati nivo hranjivih materija u granicama preporuke.
Navodnjavanje predstavlja obaveznu agrotehničku meru u intenzivnim zasadima jabuke, posebno u rejonima gde godišnja količina padavina ne prelazi 600 mm. Ukoliko je sadnja obavljena kasno u proleće, tek zasađene voćke treba zaliti sa oko 20-30 litara vode. U slučaju da posle sadnje nastupi sušni period treba izvesti još dva do tri zalivanja. Vreme navodnjavanja zavisi od količine i rasporeda padavina. U mladim zasadima jabuke navodnjavanje treba sprovoditi do kraja avgusta, a nakon toga zalivnu normu smanjiti kako se ne bi izazvao sekundarni porast mladara.
Opravdanost visokih ulaganja u podizanju gustih zasada jabuke se ogleda u visokim prinosima koji se kreću od 35-50 t/ha, sa preko 90 % plodova prve klase u ukupnom prinosu. Ako uzmemo u obzir troškove redovnog
održavanja voćnjaka koji iznosi 30-50% od ukupnog prihoda, može se zaključiti da se celokupna investicija isplati za 3-5 godina. Ovakvi sistemi gajenja smanjuju rizike proizvodnje na minimum, jer voćnjak poseduje protivgradnu zaštitu, sistem za navodnjavanje i prihranu, a može imati i sistem odbrane od mraza.
Autor: Milinko Sinđić
PSS Zrenjanin
