Proizvodnja voća po organskim ili integralnim principima nije dovoljno zastupljena kod nas. Autohtone sorte omogućavaju proširenje površina pod organskim voćnjacima.
Kada je u pitanju organska proizvodnja jabuke postavlja se pitanje u kojoj meri je moguće efikasno zaštiti biljke i plodove od prouzrokovača bolesti i štetočina.
Za gajenje jabuke po metodama organske proizvodnje neophodno je odabrati lokalitet u kome su agroekološki uslovi povoljni za tu proizvodnju. Jednako važno je i odabrati sorte koje su manje osetljive na biotske i abiotske faktore.
Takvi su zasadi starih autohtonih sorti. Viđali smo stare voćke u dvorištima ili baštama za koje domaćini kažu da ih nikada ne prskaju „špecijama“ i da su jabuke ukusne i dugo ostaju sveže.
Plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu u sokove, voćno vino, voćno sirće, rakiju i za sušenje. Očuvanje starih sorti je važno i sa ekološkog aspekta, jer doprinose očuvanju biološke raznovrsnosti agroekosistema.
Autohtone sorte jabuke za organsku proizvodnju
Na neke autohtone sorte jabuke pogodne za gajenje u organskoj proizvodnji podseća nas agronom Suzana Jerkić.
Kožara – poreklom iz Nemačke. Ima bujno stablo, visoke rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolačastog oblika, rđaste boje, hrapave pokožice. Izraženo je kiselog ukusa, sočna i prijatne arome. Rano cveta, osetljiva je na mraz, sušu i vetar. Sazreva u drugoj polovini novembra. Nema simptoma čađave krastavosti na listu, niti na plodovima u uslovima bez zaštite.
Budimka – odomaćena sorta za koju se pretpostavlja da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugovečno, uskopiradimalne krune. Visoke je rodnosti, a plodovi su srednjekrupni, loptasti, često asimetrični, zelenkasto-žute boje, sa sunčane strane prekriven bledim rumenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra.
Plodovi se mogu čuvati do polovine maja. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotrcha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis).
Đulica – Veoma je slična Budimki, samo sitnijeg ploda, pa je neki autori smatraju za klon sorte Budimka.
Šumatovka – Ima bujno stablo. Plod je sitan, izduženoloptast, zelenožute boje, prekriven tamnim rumenilom sa sunčane strane. Meso je beličasto, čvrsto, slatko-nakiselog ukusa. Otporna je na čađavu krastavost.
Krstovča – Plod je krupan, zeleno-žute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sočno i aromatično. Sazreva krajem septembra – početkom oktobra. Otporna je prema većini prouzrokovača bolesti i štetočina.
Da li znate još neku staru sortu koju nam možete preporučiti?
