U voćnjacima treba sprečiti štete koje može napraviti rutava buba. Ukoliko postoji povećana brojnost ovog insekta, za samo desetak dana koliko oštećuje cvetove i pupoljke, prinos može biti značajno umanjen.
„Sušna zima je pogodovala ranijoj pojavi nekih insekata. I ove kao i prošle godine povećana je brojnost rutave bube. Naš ogledni voćnjak je u okruženju parcela na kojima su ratarski usevi, pa nam rutava buba stvara problem“, rekao je Milinko Sinđić, samostalni saradnik voćarstva i vinogradarstva Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Sinđić preporučuje zaštitu voćnjaka od ovog insekta.
„Sadnice voća štitimo od rutave bube uglavnom masovnim izlovljavanjem. Postavili smo lovne klopke i plave posude, jer ta boja privlači ovu bubu. Dok je voće u cvetu, a jabuka je sada u punom cvetu, ne treba kositi korovske biljke kako bismo omogućili rutavoj bubi da sleti na cvetove korovskih biljaka, pre nego na jabuku. Kada prođe glavni napad, koji traje do dve sedmice, treba obaviti kosidbu.“
Rutava buba se pojavljuje kada je sunčano, toplo i nema vetra, u periodu dana od 11 do 16 časova. U suprotnom ona se povuče u zemljište.
Za suzbijanje ovog insekta mogu se koristiti i hemijska sredstva, ali ih treba izbegavati. U slučajevima kada je to neophodno, treba strogo voditi računa o vremenu primene i koristiti insekticide koji nisu otrovni za pčele, podseća Sinđić.
Postavljanjem klopki štete u oglednom voćnjaku su značajno smanjene. Procenjeno je da je u ovom voćnjaku oštećeno oko 10% cvetova. Stradale su voćke koje su na obodu voćnjaka.
„Nadamo se dobrom rodu ove godine, jer voćke izgledaju zdravo i lepo. Očekujemo rod jabuke od oko 20 tona po hektaru i to 70% plodova u prvoj klasi. Kajsije su još mlade, a značajniji rod će biti sledeće godine“, kaže Sinđić.
Savremeni ogledni voćnjak Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin je zasnovan 2012. godine na površini od 3 hektara. Namenjen je edukaciji poljoprivrednika.
Još malo o rutavoj bubi
Rutava buba (Tropinota hirta) je insekt koji može prouzrokovati značajne štete na voćnim vrstama. Ona je obrasla mnogobrojnim dlačicama i lako je prepoznajemo. Prezimljava u zemljištu i izlazi u rano proleće. Hrani se cvetovima i cvetnim pupoljcima i polifaga je (od korovskih biljaka preko voćki do pšenice i šiblja). Ishrana ne traje dugo, desetak dana. Nakon toga polaže jaja u zemlju. Larve su grčice i hrane se biljnim ostacima i korenčićima, a odrasla buba izlazi narednog proleća.
Moguće je i preventivno delovati kako bi se sprečila veća brojnost rutave bube u narednoj godini. Treba ženke isprovocirati da polože jaja na određeno mesto. U plitke rupe postavimo napravljenu mešavinu zemlje i sena koju povremeno navlažimo. Kada ženke polože jaja mesto istretiramo insekticidom.
