Lešnik ćemo sačuvati ukoliko ga nakon berbe osušimo. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati 2 do 3 godine.
Nakon berbe (trešenja) lešnika koja se obavlja, zavisno od sorte i agroekoloških uslova od jula do septembra, treba obaviti sušenje plodova.
Sušenje lešnika je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći do pojave buđi i propadanja plodova.
O sušenju i čuvanju lešnika piše Suzana Jerkić dipl. inženjer PSSS Vranje.
Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem. Omotač sadrži znatno više vode pa ga zato treba skinuti.
Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem a ne možemo ih ručno skinuti odmah, prvo se suše 6 do 8 dana na suncu uz često mešanje. Posle ovakvog sušenja 80 % plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko ostane omotač kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač.
Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti.
Kada su svi plodovi očišćeni onda se oni suše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10 %.
Smatra se da je temperatura od 32-34 ºC optimalna i dovoljna za sušenje.
Lešnik se čuva u suvim, čistim, provetrenim, osvetljenim prostorijama
Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati 2 do 3 godine.
Međutim, bolje je da se ne čuvaju duže od godinu dana, jer gube na težini i boji, a ponekad zbog visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.
Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti da odmah proda plodove lešnika.
U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene.
U vlažnim prostorijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu.
U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da ne bi poprimili neprijatan miris.
Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takođe da se čuva i negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji.
Pod magacinskog prostora treba da bude izrađen od betona, prethodno izolovan od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske.
Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane.
Prostorija treba da ima električni ventilator koji će odstranjivati suvišnu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona.
Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi i električne kalorifere. Broj i veličina kalorifera će zavisiti od veličine prostorije, odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i služiće za održavanje temperature zagrevanje skladišta na 30 ºC. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda.
Radi dobre manipulacije i kretanja radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove.
Jedan boks treba da ima 6 m², a između njih je prostor u širini od 1 m koji služi za kretanje radnika i izvođenje svih manipulativnih poslova.
PREPORUČUJEMO: Više o lešnikovom surlašu najznačajnijoj štetočini lešnika.
