Krečenje stabla se radi u jesen da bismo u deblu ublažili temperaturne oscilacije između dana i noći. Ovo je obavezna mera zaštite voćaka od bakterijskih oboljenja i spečavanja izmrzavanja
pojedinih delova tokom zime. Ova mera obavlja se u koštičavom voću svake jeseni i u mladim zasadima jabučastog, dok kod starijih zasada se primenjuje svake četvrte godine. Koštičavo voće je osetljivije na niske temperature jer ima kraći period dubokog zimskog mirovanja i najmanje povećanje temperature izaziva buđenje i kretanje sokova.
Tanak sloj kreča koji prekriva koru štiti stablo od štetočina, a koru od zimskih mrazeva. U toku zime ima dana kada temperatura dostigne 10-15°C. Tada zbog zagrevanja kore, kreću sokovi. Kada u toku noći naglo zahladi, sokovi se smrznu i kristali razaraju živa tkiva. Pri prelasku vode u čvrsto stanje kristali zauzimaju širi prostor što izaziva pucanje kore. Nastale pukotine na stablu predstavljaju ulazno mesto za prouzrokovače bolesti.
Glavno mesto ulaska bakterije Pseudomonas syringe koja izaziva sušenje voća, su povrede od mraza. Oštećenje „mrazopuc“ neminovno nastaje na stablu voća usled nejednakog zagrevanja. Krečenje stabla ima ulogu da smanji nejednako zagrevanje stabla i da spreči pucanje. Bela boja odbija sunčeve zrake, smanjuje zagrevanje i time spečava stvaranje pukotina. Krečenje usred usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što pomaže u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.
Da ne bi došlo do prekida kruženja sokova između stabla i korena preporučuje se da se ispucala kora povrati u prvobitno stanje. Od okrečenih voćki, zahvaljujući beloj boji, sunčevi zraci se u toplijem periodu zime odbijaju, zagrevanje debla je otežano pa se usporava kretanje sokova. Temperatura okrečenih debala je tako za nekoliko stepeni niža nego neokrečenih. Ovom metodom voćke se štite od visokih temperatura, koje mogu izazvati ožegotine tokom cele godine.
Voćke osetljive na promene zimske temperature treba okrečiti krečnim mlekom koje se priprema od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg sumpora u prahu. Sve ovo se pomeša i kreč ugasi vodom. Da bi se povećala lepljivost, napravljena smeša treba da odstoji dan-dva. Voda se dodaje do željene gustine u zavisnosti od načina nanošenja. Za nanošenje četkom kozistencija treba da je što gušća. Kod nanošenja prskalicom date količine se primenjuju sa vodom. Krečnim mlekom se premazuju deblo i delovi ramenih grana voćaka. Krečenje treba obaviti u dane kada je sunčano da se depozit osuši do kraja dana.
Autor: Cvetković Gordana, spec. zaštite bilja
psss.rs
