Kasni prolećni mraz napravio štetu na kajsijama i do 90 odsto. Takođe velike štete nastale su i kod ranih sorti šljiva.
Pojava kasnih prolećnih mrazeva sa temperaturama od -10 ºC do -7 ºC na teritoriji srednjeg Banata dovela je do izmrzavanja određenih voćnih vrsta, a samim tim i do značajnijeg umanjenja njihove rodnosti za ovu vegetacionu sezonu.
Stepen oštećenja biljaka od niskih temperatura prvenstveno zavisi od fenofaze u kojoj se voćke nalaze, navodi Maja Martinov master voćarstva PSS Zrenjanin.
Najveće štete u zasadima kajsije
Ukoliko je razvojni stadijum reproduktivnih organa voćaka veći, utoliko su i oštećenja nastala mrazom intenzivnija.
Izmrzavanje neotvorenih cvetova dešava se na temperaturama od -5 ºC do -8 ºC, otvoreni cvetovi izmrzavaju do -2 ºC, dok zametnuti plodovi stradaju od -10 ºC do +2 ºC.
„Generalno može se reći da su od poslednjih mrazeva krajem marta i početkom aprila najveće štete zabeležene u zasadima kajsije koja se u tom periodu nalazila u fazi punog cvetanja i precvetavanja, pa su oštećenja roda i do 90 odsto. Takođe velike štete nastale su i kod ranih sorti šljiva, dok se štete na sortama čačanska lepotica i čačanska rodna kreću u intervalu 15-25 odsto. Znatno manja oštećenja zapažena su kod jabučastog voća“, kaže Martinov.
U ovakvim situacijama otpornost biljaka zavisi pre svega od genetske otpornosti određene voćne vrste, pa i sorte ali i od svih primenjenih agrotehničkih i pomotehničkih mera nege tokom predhodne vegetacije (đubrenja, navodnjavanja, zaštite) koje održavaju biljke u dobroj kondiciji.
Biostimulatorima pomoći biljkama
Preporuka proizvođačima je da u narednom periodu, kada se razvije lisna masa na voćkama urade neki od folijarnih tretmana biostimulatorima kako bi se u biljkama pojačali metabolički procesi u pravcu sinteze proteina, šećera i minerala koji će ubrzati regeneraciju oštećenih biljnih delova, savetuje Martinov.
Kasni prolećni mraz „obrao“ kajsije i u Kikindi
Jelena Kljajić, rukovodilac voćarske proizvodnje PSS Kikinda podseća da je na terenu ove službe 21.3. i 22.3. bio prvi prodor hladnog vazduha kada su temperature vazduha bile u intervalu od – 4 ºC do -6 ºC. Tada je stradalo 50 odsto kajsija koje su bile u fazi punog cvetanja.
Prvog aprila temperatura se spustila na -6 ºC i tada su stradale i preostale kajsije.
„Mraz je trajao od ponoći pa sve do 9-10 časova ujutru. U ovakvim slučajevima ne može se bilo kakvim merama umanjiti šteta jer minus je veliki i dugo traje“, objašnjava Kljajić.
Poljoprivrednik
