U junu, a u nekim krajevima i krajem maja, počinje drugi talas opadanja plodova. Junsko opadanje je više izraženo kod jabučastih i koštičavih voćnih
vrsta, naročito kod mladih voćaka sa većom bujnošću.
Opadanje može biti više ili manje izraženo što zavisi od vremenskih uslova i stepena snabdevenosti voćaka odgovarajućim mineralnim materijama. U ovom talasu opadaju prvo plodovi u kojima je manji broj semenki. Opadanje je intenzivnije sa slabijih nego sa jačih grana, kao i sitnijih plodova.
Povećano opadanje može prouzrokovati suša, jer je tada otežano primanje hranjiva iz zemljišta, a takođe i kišno, oblačno i hladno vreme koje slabi intenzitet fotosinteze. Drugi razlog može biti nedovoljna ishranjenost ploda, naročito azotom i ugljenim hidratima.
Protiv junskog opadanja borimo se agrotehničkim zahvatima kao što su: zalivanje, zaštita od bolesti i štetočina i đubrenje azotnim đubrivima. Da se spreči, ili znatno umanji junsko opadanje plodova, preporučuje se u drugoj polovini maja dodati treće prihranjivanje azotnim đubrivom. U to se vreme đubri sa 100 kg/ha KAN-a.
Postoji mogućnost primene hormonskih preparata, kako bi hormoni podsticali bolji rast ploda i uticali na smanjenje opadanja. Ta je praksa složena, pa se retko primenjuje. Ako se primeni, to se obavlja pod stručnim nadzorom, kako ne bi prouzrokovali štetne posledice.
U pojedinim godinama prirodno opadanje plodova samo doprinosi regulisanju rodnosti i postizanju dobrog kvaliteta plodova.
Autor: Silvija Hodžić, dipl. inž. polj.
psss.rs
