Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, u prvom redu zbog velike upotrebe hemijskih sredstava, dolazi do kontaminacije životne sredine, do pogoršanja kvaliteta hrane i do ugrožavanja zdravlja ljudi i životinja.
U prilog tome govori podatak da se u svetu godišnje registruje tri miliona teških trovanja pesticidima, a od toga 95% se desi u zemljama u razvoju. Zato smo suočeni sa potrebom da se sve više uključujemo u procese proizvodnje hrane bez negativnih posledica po zdravlje i životnu sredinu.
Najnoviji trendovi u vezi sa zaštitom životne sredine i sve češći zahtevi za proizvodnjom hrane uz što manju upotrebu hemijskih sredstava dovodi do toga da se sve više razmišlja o integralnoj proizvodnji (IP). Integralni koncept zasnovan je na primeni kombinacije genetskih, agronomskih, biotehničkih i hemijskih metoda u cilju dobijanja visokog kvaliteta ploda, ekonomski prihvatljive proizvodnje i očuvanja zdravlja i okoline. Da bi se integralna proizvodnja voća realizovala u praksi mora biti organizovana na nacionalnom nivou.
Ona u osnovi obuhvata sledeće mere:
Stručna obuka proizvođača i njihova opredeljenost ka očuvanju životne sredine Proizvođači moraju poznavati ciljeve i principe IP voća. U tom smislu treba da se organizuju predavanja o aktuelnoj problematici (nove sorte, podloge, sistemi gajenja, novi sistemi praćena bolesti, štetočona i korova, novi pesticidi)
Izbor lokaliteta, zemljišta, podloge, sortimenta i planiranje podizanja novih zasada sa adekvatnim sistemima Izbor kombinacije sorta/podloga treba da obezbedi ekonomski uspeh uz što manju primenu agrohemije (mineralna đubriva, pesticidi, i sl.). Sadnice teba da budu sertifikovane, a pri izboru vrste i sorte birati tolerantnije na važnije bolesti i štetočine.
Obrada zemljišta i ishrana stabla po principima IP voća Obrada zemljišta je minimalna da bi se sačuvala struktura, plodnost i mikro-flora. Đubrenje se vrši samo na osnovu plodnosti zemljišta. Analiza zemljišta mora se raditi svake četvrte, a folijarna analiza svake godine. Na osnovu analiza se donosi odluka kako će se vršiti đubrenje.
Podizanje biljnih pojaseva i održavanje travnih traka između redova U pojasevima oko voćnjaka ili u rednom prostoru treba sejati biljke koje su atraktivne za korisne insekte i na taj način uticati na smanjenje korišćenja herbicida. Biljni tepih u međurednom prostoru treba da omogući rad mehanizacije u svim vremenskim uslovima.
Navodnjavanje Navodnjavanje mora biti u funkciji deficita vode i kapaciteta zemljišta i prilagođeno fazama organogeneze. Time se postiže optimalna vlažnost i ekonomska opravdanost navodnjavanja.
Održavanje stabla i rezidba Stabla treba pomotenički održavati i orezivati po principima IP voća – sa kratke preći na dugu rezidbu; pored zelene rezidbe praktikovati i podsecanje korena i sl.
Kontrola rodnosti – održavanje ploda U slučaju zametanja velikog broja plodova neophodno je vršiti njihovo proređivanje. U integralnoj proizvodnji se tačno zna kojim se preparatima vrši proređivanje plodova.
Integralna zaštita U IP voća akcenat se stavlja na što manju upotrebu hemijskih sredstava u zaštiti biljaka, međutim sa realnog aspekta znamo da su i upotreba đubriva i sredstava za zaštitu bilja esencijalni za postizanje visokih prinosa. Svi pesticidi moraju biti nacionalno ili lokalno identifikovani na osnovu kriterijuma IP. Na osnovu ovih kriterijuma kreiraju se liste: ZELENA – zadovoljava kriterijume, ŽUTA – delimično zadovoljavaju kriterijume i mogu se koristiti samo kada nema preparata sa zelene liste i CRVENA – lista pesticida koji se ne mogu koristiti.
Veoma važna pravila koja se moraju poštovati pri upotrebi pesticida su:
- Tretirati samo u vreme kada postoji potreba za tretiranjem
- Primeniti pesticide sa Zelene liste ili one koji su najmanj štetni za životnu okolinu
- Upotrebiti optimalnu dozu i tehniku tretiranja
- Skidanje useva ili berba tek po isteku karence
Jedan od najznačajnijih ciljeva i zahteva IP je očuvanje životne sredine voćnjaka, tako da posebna pažnja mora biti posvećena zaštitnim ogradama, utrinama i zaštitnim pojasevima. Osnovno pravilo IP voća je da se iz voćnjaka mogu iznositi samo plodovi, a unositi ekvivalentne količine unete materije. Na taj način se želi očuvati ravnoteža na nivou voćnjaka, stabla i ploda. Naša tehnologija voćarske proizvodnje mora se uskladiti sa ovim zahtevima i to imperativno za svaku vrstu proizvoda, a ne samo onu namenjenu izvozu. Zdravstvena i ekološka bezbednost poljoprivrednih proizvoda mora postati obavezna za sve učesnike u ovoj proizvodnji.
Autor: Dragoljub Glišić
psss.rs
