Biljke za zelenišno đubrenje u voćarstvu se gaje s ciljem:
1) Da stvaraju veliku biljnu masu koja, kada se zaore,
obogati zemljište organskim tj. mineralnim materijama (dobijaju se razlaganjem org. materija), čime se stvaraju povoljniji uslovi za razvoj mikroorganizama (odgovornih za bolju i lakšu ishranu voćaka hranivima iz zemljišta);
2) Zelenišno đubrenje povoljno deluje i na strukturu zemljišta, poboljšava toplotni režim i mikrobiološke procese u zemljištu pošto povećava sadržaj humusa u zemljištu;
3) Na strmim terenima ublažava eroziju, dok na peskovitim sprečava propustljivost i ispiranje.
Pri izboru biljaka za zelenišno đubrenje u voćnjacima treba voditi računa da:
– One stvaraju veliku količinu zelene mase koja se dobro razlaže u zemljištu;
– Odgovaraju klimi i tipovima zemljišta datog mesta;
– Dobro podnose zasenu.
Biljke za zelenišno đubrenje troše mnogo vode i hrane iz zemljišta u voćnjaku za svoj razvoj. Zato se preporučuje ili da se pokrovne kulture primene u toku pripreme zemljišta za podizanje voćnjaka, ili da se gaje u mladim voćnjacima, kada međuredni prostor nije prožet korenovim sistemom voćaka, pa se zelena masa može unositi u zemljište bez bojazni od oštećenja korena voćaka (teškim tanjiračama ili zaoravanjem). Treba za mlade voćnjake odababrati one kulture koje se gaje u zimskom periodu (setva semena u jesen-zaoravanje u proleće), jer onda one ne konkurišu voćnjacima tokom vegetacije kada inače u našem podneblju često vlada suša. Pri gajenju pokrovnih kultura u voćnjaku treba stoga povećati količinu đubriva, da voćke ne bi gladovale.
Zaoravanjem zelene mase godišnje se unese u zemljište voćnjaka oko 25-50 t/ha organske mase, kao i 30-50 kg/ha čistog azotašto je adekvatna zamena za đubrenje stajnjakom (1 t dobro zgorelog goveđeg stajnjaka sadrži 5 kg čistog N22-2,5 kg P2O5i oko 6 kg čistog K).
Izbor kulutura za zelenišno đubrenje zavisi i od osobina samog zemljišta:
– Za peskovita i beskrečna zemljišta neutralne-slabo kisele reakcije najbolja je lupina. Ona se u toplijim krajevima seje u jesen u količini od oko 180 kg semena/ha neto površine. Daje 5-6 vagona zelenišne mase;
– Za laka zemljišta sa dovoljno kreča koriste se grahorice (maljava i panonska) u količini 140 kg semena/ha. Pošto znaju da polegaju, obično se seju u smeši sa ražom i ovsem (količina njihovog semena je 50-60 kg/ha). Sa njima je moguća setva sredinom leta ili u jesen, pa je shodno tome zaoravanje biljne mase u jesen, tj. proleće. Spadaju u biljke –azotofiksatore zbog simbioze sa korenskim bakterijama-nitrifikatorima, paza sobom ostavljaju značajne količine azota u zemljištu za naredni usev (60–80 kgN/ha);
– Za kisela zemljišta centralne i zapadne Srbije (pH je 4,7), kao i za jesenju i prolećnu setvu pogodan je i stočni (krmni) grašak. Biljka se brzo razvija i daje velike količine biljne mase. Spada takođe u biljke –azotofiksatore. Sklon je poleganju pa se seje u smeši s raži i ovsem. Prednost ima ozimi stočni grašak koji je otporan prema mrazevima;
– Za suvlja i zemljišta iscrpljena slabim đubrenjem najpogodnija je lupina. I ona je otporna prema mrazevima, pa se seje u septembru, a zaorava u aprilu ili maju;
– Za brdske krajeve upotrebljava se heljda. Ona uspeva na svim tipovima zemljišta, a na jako kiselim može dati čak 2 otkosa godišnje. Njena zelena masa se brzo raspada u zemljištu. Seje se sredinom leta u količini 120 kg semena/ha, a zaorava u jesen.
– Za zelenišno đubrenje mogu se gajiti i facelija (medonosna biljka – u količini 15 kg semena/ha), soja, detelina, sudanska trava i druge biljke…
Prilikom setve pokrovnih kultura u međuredove voćnjaka, radi pravilnijeg đubrenja zemljišta (manjeg iscrpljivanja zemljišta u hranivima) obično se zasejava svaki 2. međured. U vreme formiranja mahuna, a pre zaoravanja – biljna masa se najpre povalja i isitni tanjiračama ili rotofrezama, a zatim se tako samlevena biljna masa unosi u zemljište oranjem ili teškim tanjiračama. Sledeće godine zasejavaju se susedni međuredni prostori.
Autor: Mr Dejan Marinković
psss.rs
