Oštećenja od grinje lista maline se manifestuju u obliku promena na listovima (hloroza, pegavost, malformacije lisnih delova i dr.)
Phyllocoptes gracilis se javlja u mnogim uzgojnim regionima maline u svetu, od pacifičke obale na zapadu, preko Britanije i kontinentalne Evrope, do Urala na istoku.
Kod nas predstavlja čestu pojavu u zasadima. U svim najvažnijim proizvodnim područjima maline u okolini Valjeva, Arilja i Čačka prisutni su jak populacioni pritisak i veoma izraženi simptomi napada grinje.
Domaćini grinje su divlje i pitome vrste maline, kupine i neki hibridi jagodastog voća.
Malinina grinja, kao i ostale vrste eriofida, ima dve morfološki različite forme, prezimljujuća i letnja. Odrasle jedinke prezimljavaju na jednogodišnjim lastarima, dok u toku vegetacionog perioda, na naličju lista, grinja obrazuje više generacija.
Prezimljavaju ženke koje se nazivaju deutogine, u pupupoljcima između ljuspastih listića, u pazuhu pupoljaka iz kojih će se razviti jednogodišnji izdanci, u ožiljcima nastalim opadanjem listova i ublizini lisnih i cvetnih pupoljaka. Najveći broj zimujućih ženki nalazi se u pupoljcima na visini iznad 90 cm od površine zemljišta, najčešće na 120-135 cm. Svetlo smeđe su boje, a jaja polažu nakon hladnog zimskog perioda. Letnja forma, koju čine mužjaci i ženke, naziva se protogine.
Temperaturni minimum potreban za aktiviranje zimujučih ženki je 11 °C, kada sa otvaranjem pupoljaka one migriraju na lisne peteljke i naličje razvijenih listova na dvogodišnjim izdancima. Kada se ovi listovi potpuno razviju grinje migriraju na listove jednogodišnjih izdanaka, što se dešava od prve polovine jula. Eriofidne grinje migriraju u toku leta uz pomoć vetra i letećeh insekata. Tačna daljina migracija je nepoznata.
Oštećenja od Ph. gracilis se manifestuju u obliku promena na listovima (hloroza, pegavost, malformacije lisnih delova i dr.) i na plodovima (neredovna oplodnja i razvoj plodova, neujednačena obojenost, stagnacija rasta, neujednačeno dozrevanje).
Foto: psss.rs
Simptomi se na listovima maline i kupine primećuju kao svetlozelene mrlje u početku ishrane, koje se kasnije šire, zahvataju veliki deo površine lista i dobijaju svetlozelenu do žutu boju. Karakteristično je podizanje lica lista u vidu mehurova i gubljenje maljavosti na naličju lista, što se dešava pri jakom napadu. Mladi listovi se kovrdžaju, a vršni izbojci se suše.
Žutilo listova se često meša sa simptomima virusnih oboljenja, te se zbog ovoga i drugih razloga, ne pristupa suzbijanju grinje upotrebom hemijskih jedinjenja. Ova pogrešna dijagnoza može dovesti do prevremenog uništenja plantaže.
Mere zaštite
Za sada, jedina efikasna mera u suzbijanju Ph. gracilis jeste primena insekticida.
Insekticidi širokog spektra delovanja kao što su organofosforna jedinjenja i piretroidi, predstavljaju osnovu zaštite maline od glavnih insekata štetočina. Takođe, ova jedinjenja pokazuju izvesno akaricidno delovanje pa su upotrebljena i u borbi sa grinjama.
Među akaricidima koji su se pojavili na tržištu uposlednje dve-tri decenije sa značajnim eriofidnim delovanjem su propargit, fenazakvin, piridaben i fenpiroksimat sa zajedničkim mehanizmom delovanja. Imaju široku upotrebu u suzbijanju eriofida, zahvaljujuću toksičnosti za sve razvojne stadijume, brzom knock-down efektu, dugotrajnom rezidualnom delovanju i visokoj efikasnosti u suzbijanju populacija rezistentnih na organofosfate, piretroide i akaricide starijih generacija.
Pored ovih, preparati na bazi a.m. abamektin u kombinaciji sa mineralnim uljem, pokazali su veoma visoku efikasnost u suzbijanju Ph. gracilis na malini.
Najoptimalniji rokovi suzbijanja su u periodu po završetku migracije zimijućih ženki na mlade listove dvogodišnjih izdanaka do pred cvetanje maline (polovina-kraj aprila do polovine maja).
Milomir Maslaković, dipl. inž. zaštite bilja
psss.rs
