Rezidba borovnice za kvalitetan prinos

rezidba borovnice
Rezidba borovnice se mora sprovoditi svake godine počev od momenta sadnje biljke. Posebno je važna rezidba tokom prvih godina, sa ciljem da se podstakne prijem i porast biljaka.
Najmanje dve do tri godine nakon sadnje biljkama borovnice ne bi trebalo dozvoliti da plodonose. Cvetovi i plodovi borovnice crpe značajnu energiju od biljke i prinos plodova u idućim godinama može biti značajno smanjen, prvenstveno zbog lošeg razvoja biljaka koje postaju zakržljale.

Prva godina: cilj je da potpuno izbegnemo plodonošenje

Uklanjanjem svih cvetnih pupoljaka omogućavamo žbunu da nesmetano raste i u jesen ima adekvatnu vegetativnu masu i proizvede više cvetnih pupoljaka. Kako bi se to postiglo preporuka je da se cvetni pupoljci na posađenim i mladim biljkama uklone pre cvetanja. Možemo ih ukloniti na dva načina: rezidbom (cvetni pupoljci kod borovnice su smešteni u vršnom delu jednogodišnjih prirasta, te njihovim prikraćivanjem za jednu trećinu do jednu polovinu uklanjamo cvetne pupoljke) ili otkidanjem rukom. Jedna od čestih grešaka proizvođača je neprimenjivanje ove mere, čime rizikuju da dođe do velikog zaostatka u razvoju novoposađenje biljke.
Mladi grmovi: ukloniti sve priraste koji leže na zemlji, slabe i one koji se ukrštaju. Ostaviti najzdravije, velike uspravne izdanke.
Kako bismo pravilno izveli rezidbu potrebno je da znamo da imamo dve vrste jednogodišnjih prirasta u grmu borovnice i to:
  • one koji se razvijaju odozdo i koji za jednu vegetacionu godinu mogu da izrastu i do jednog metra, i
  • one koji su na grmu i nose rodne pupoljke na svojim vrhovima.
U prvim godinama su nam potrebniji ovi koji rastu iz baze jer trebamo da formiramo žbun i ujednačimo vegetativni i generativni prirast. Biljkama se u drugoj godini može dozvoliti da plodonose, međutim još uvek nam je cilj podstaknuti vegetativni rast koji će graditi strukturu žbuna za naredne godine. U trećoj godini grm je dobro razvijen i sposoban da proizvodi značajan prinos, ali se i ove godine preporučuje uklanjanje 40-50% cvetnih pupoljaka. Ove godine počinjemo i sa odabirom novih izdanaka koji će zameniti stare.
Orezivanje mladih sadnica omogućava pravilno formiranje žbuna borovnice. Jedan žbun treba da ima od tri do pet glavnih grana koje nose rod. One se orezuju tako da celom svojom dužinom imaju dvogodišnje grane sa pupoljcima. Treba znati da jedan cvetni pupoljak ima 8-12 cvetova u grozdu (gronji), te jedna grančica sa četiri-pet takvih pupoljaka daje potencijal za 50-70 plodova po dva grama, što je 100-140 grama plodova.
borovnice

Kod borovnice ne smemo zanemariti zelenu rezidbu

Jedan od najvažnijih zahvata u ovoj rezidbi je pinciranje ovogodišnjeg prirasta u cilju njegovog razgranjenja. Novi prirast koji se razvija iz baze biljke generalno ostaje nerazgranat i svi dalji intervali rasta polaze iz jednog vegetativnog pupoljka. Rezultat toga je manji broj prirasta koji nose cvetne pupoljke.
Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob. Oštra rezidba borovnice se ne preporučuje, sem u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veći prinos. Veoma je bitno da prilikom rezidbe redovno vršimo i dezinfekciju alata kojim režemo.
Značaj ove mere se ogleda u tome što se redovnom rezidbom reguliše provetravanje, prinos, kvalitet plodova i vreme sazrevanja.
Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva, PSSS
Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede