Plodovi badema od davnina se koriste kao značajan i bogat izvor hrane. Gajen još pre 4000 godina iz Azije je najpre stigao u Grčku, a zatim je rasprostranjen u mnoge zemlje Evrope.
Rodonačelnik pitomih sorti badema je Amugdalus comunis (Prunus Amugdalus) listopadna voćka sa izrazitim korenovim sistemom.
Badem se razmnožava semenom i kalemljenjem. Za podizanje intenzivnih zasada upotrebljavaju se sadnice proizvedene kalemljenjem. Kao podloge najčešće se koriste: sejanci slatkog i gorkog badema, sejanci šljive požegače, canarike, sejanci breskve, sejanci kajsije i sejanci badema i breskve (GF 677). Koja će se od podloga upotrebiti zavisi od osobina zemljišta.
Badem se najbolje razvija na peskovito-ilovastom zemljištu koje je rastresito i dobro obezbeđeno humusom. On je heliofitna voćka kojoj pogoduju dosta svetla i toplote. Ističe se velikom otpornošću prema suši. Međutim, potrebna mu je određena količina vode u zemljištu i vazduhu za obezbeđivanje obilnih prinosa i plodova dobrog kvaliteta. Kod badema je najveća potreba za padavinama u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (mladica i plodova).
Cvetni pupoljci počinju sa obrazovanjem u toku avgusta, a sa razvojem nastavljaju i u toku zimskog odmora u vegetaciji koja predhodi cvetanju. Cvetanje kod badema počinje vrlo rano, pri temperaturi 8-10C. Cvetovi se formiraju na majskim kiticama, a retko na ostalim kategorijama rodnog drveta. Otvaranje cvetova se odvija pre listanja. Zbog ranog cvetanja veoma je česta pojava da cvetovi stradaju od prolećnih mrazeva, kada izostaje rod. Poželjno je birati sortiment sa kasno cvetajućim sortama jer je u vreme njihovog cvetanja temperatura viša, pa je oplođenje potpunije. Badem samobesplodna voćka pa u zasadima treba da bude više sorata.
Uzgojni oblici u intenzivnim zasadima u obliku vaze sa tri ili četiri skeletne grane. Rastojanja voćaka između redova i u samom redu se kreću od 4×5 do 5x6m.
Plod badema je koštunica koja se nalazi u suvoj nejestivoj ljusci (egzokarp i mezokarp) i predstavlja endokarp, čije je jezgro jestivo. U endokarpu se najčešće razvija jedna semenka, a retko i dve. Biljka je dugovečna. Punu rodnost postiže između dvamaeste i petnaeste godine, ali nakon 45. godine prinosi opadaju.
Autor: Radomir Bušatović dipl.inž.
psss.rs
