Analiza sadržaja biogenih elemenata u listu voćaka

Listovi voćaka bogatiji su mineralnim supstancama od drugih biljnih organa upravo zbog velikog odavanja vode iz lišća putem transpiracije (isparavanja). Smanjenjem koncentracije vode u listu povećava

se koncentracija mineralnih supstanci, a njihovo nagomilavanje veće je što je zemljište plodnije, a klima suvlja. Pepeo dobijen sagorevanjem lišća sadrži 13 biogenih elemenata i izvrstan je izvor Ca, K, Mg i mikroelemenata za đubrenje, nešto je manji izvor P₂O₅, a značajan je i kao đubrivo za smanjenje kiselosti zemljišta.

S obzirom na to da između sadržaja pojedinih biogenih elemenata u listu i prinosa postoji uska zavisnost, analiza sadržaja mikro i makro elemenata u listu voćaka našla je široku primenu u određivanju normi đubriva u intenzivnoj voćarskoj proizvodnji. U naprednim voćarskim regionima izrađeni su tzv. višegodišnji standardi optimalnog sadržaja pojedinih biogenih elemenata u listu uzorkovanom svake godine tokom perioda jul-avgust mesec (period diferenciranja začetaka cvetnih elemenata u pupoljku) za svaku kombinaciju sorta/podloga/gustina sadnje. Upoređivanjem podataka dobijenih folijarnom analizom sa standardnim vrednostima može se izvesti zaključak o stanju ishrane voćaka i potrebama za đubrenjem, čime se mogu korigovati norme đubriva utvrđene redovnom kontrolom plodnosti zemljišta. 

Metoda folijarne dijagnostike je veoma brza ali ima i mane:

1. Informacija o zastupljenosti biogenih elemenata u voćki dobija se u delu vegetacije kada nije vreme za izvođenje đubrenja. Dobijena informacija može se iskoristiti za korigovanje đubrenja i sagledavanje efekta korekcije tek naredne godine;
2. Ova metoda je nedovoljno precizna, s obzirom na promenu nivoa hraniva tokom vegetacije kao i uticaja ostalih faktora abiotičke i biotičke prirode na njihovu promenu.

Stoga folijarnu analizu treba kombinovati sa ostalim metodama poput agrohemijske analize zemljišta, vizuelne kontrole izgleda voćke (stanje lisne površine i veličina prirasta), kao i količine hranljivih materija iznetih prinosom iz zemljišta. Rezultanta ove 3 metode dovodi do valjanog obračuna potrebne količine hraniva za dobar prinos voćaka. Ovaj obračun valja dodatno  korigovati s obzirom na različit stepen iskorišćenosti hraniva iz đubriva, koji je pod uticajem različitih faktora (pH i mehanički sastav zemljišta, vremenske prilike, fiziološko stanje voćke itd.).

Mr Dejan Marinković

www.psss.rs