Grahorica, i ozime i jare forme seju se, uglavnom, u smešama sa strnim žitaricama.
Značaj krmnih mahunarki je višestruk. One daju visok prinos proteinske krme odličnog kvaliteta.
Sadržaj svarljivih i ukupnih proteina im je 15-22 % i više. Količina proteina zavisi od vrste leguminoze, faze porasta, sorte itd.
Sadrže mineralne materije neophodne za fiziološke funkcije i održavanje organizma životinja. Sadrže značajne količine vitamina, karotina, hormona.
Krmne mahunarke se mogu koristiti na razne načine: kao zelena masa, seno, senaža, silaža, biljno brašno.
Popravljaju hemijske osobine zemljišta. Dobar su predusev za veći broj ratarskih biljaka zbog čega su neophodne u organizovanju efikasnog plodoreda.
Uspevaju na različitim tipovima zemljišta i u različitim klimatskim uslovima.
Krmne mahunarke i njihova proizvodnja su osnovni preduslov za bavljenje organskom proizvodnjom zbog mogućnosti fiksiranja azota iz vazduha, te niza drugih pozitivnih osobina.
Krmne mahunarke dobro podnose sušu zato što imaju dobro razgranat korenov sistem koji prodire u zemlju.
Korenov sistem mahunarki karakteriše prisustvo Rhisobium bakterija (kvržične bakterije) koje imaju sposobnost fiksacije azota iz vazduha i na taj način biljke obezbeđuju azotom koji delom ostaje za sledeći usev.
Mahunarke popravljaju plodnost i fizičke osobine zemljišta stvarajući tako dobre preduslove za gajenje narednih useva.
Najzastupljenije jednogodišnje krmne mahunarke su obična (jara i ozima) grahorica i stočni grašak.
Gajenje ozimih krmnih mahunarki, pre svega ozimog stočnog graška i ozime grahorice, od naročitog je značaja kako bi se maksimalno iskoristile zalihe zimske vlage za proizvodnju relativno jeftine stočne hrane bogate proteinima u prvom delu vegetacije.
Grahorica (Vicia sp.) ima više vrsta koje se gaje kao stočna hrana, a kod nas je najzastupljenija obična grahorica (Vicia sativa L.).
Obična grahorica se koristi kao zelena masa, za spravljanje sena i silaže.
Zbog negativne osobine da poleže, ova kultura se najčešće za stočnu hranu koristi u kombinaciji sa strnim žitima, ovsem, ječmom, tritikaleom i raži.
Grahorica se najčešće gaji posle strnih žita, zato što ostaje dovoljno vremena za pripremu zemljišta za setvu, posebno ozime grahorice. Jare forme grahorice mogu se sejati iza okopavina, što se često primenjuje u gajenju jarih formi grahorica.
Dobar je predusev za gotovo sve ratarske gajene biljke i većinu povrtarskih.
Agrotehnika
Obrada zemljišta, osnovna i površinska, je klasična kao i za druge krmne leguminoze, ali uglavnom zavisi od rokova setve.
Kod osnovne obrade naročito je važno duboko oranje, jer grahorica, kao i sve leguminoze, ima koren koji duboko prodire u zemlju, zbog čega je važno poorati dublje i što je moguće ranije.
Oranje zemljišta za setvu jare grahorice može se obaviti kasnije u jesen.
Predsetvenom pripremom zemljište treba dobro usitniti i poravnati, obezbeđujući uslove za blagovremeno i ujednačeno nicanje biljaka.
Grahorice imaju dobru sposobnost fiksacije azota iz vazduha.
Količine N, P i K hraniva određuju se nakon hemijske analize zemljišta i zavise od plodnosti zemljišta.
Ukupne količine fosfornih i kalijumovih đubriva daju se prilikom osnovne obrade, a azotna đubriva treba dati 1/3 pri osnovnoj obradi u jesen (ako su u pitanju ozime forme), a preostalu količinu azota dodati predsetveno ili rano u proleće.
Grahorice pozitivno reaguju na unošenje kalcijuma u zemljište, posebno na kiselijim zemljištima, a količine unesenog kalcijuma zavise od kiselosti zemljišta.
Đubrenje mineralnim đubrivima trebalo bi obaviti 2-3 sedmice pre setve zbog negativnog delovanja azota na mlade klice grahorice.
Setva se obično obavlja sa žitnim sejalicama, na međuredno rastojanje od 12,5 cm.
Dubina setve je od 3-5 cm. Koristiti visokokvalitetno seme, dobre klijavosti i energije.
Posle setve preporučuje se valjanje, koje vrlo povoljno utiče na brzinu i ujednačenost nicanja biljaka.
Setva i ozimih i jarih formi grahorica obavlja se uglavnom u smešama sa strnim žitaricama.
Uloga strnine je da posluži kao nosač leguminoze, kako bi se smanjilo ili u potpunosti izbeglo poleganje useva, što je od velikog značaja za smanjenje gubitaka pri kosidbi.
Ovakve smeše predstavljaju dobro izbalansirano hranivo kada su u pitanju proteini i ugljeni hidrati.
Odnos količina semena grahorica i žitarica bi trebao biti 3:1.
Grahorice se seju u dva roka: ranom jesenjem (ozime forme) i prolećnom (jare forme).
Jesenja setva obavlja se u poslednjoj dekadi septembra i početkom oktobra, a prolećnu setvu treba obaviti čim to vremenski uslovi dozvole, krajem februara do polovine marta.
Nega grahorica sastoji se u valjanju posle zime, naročito ako je bilo golomrazica, uništavanju pokorice i zaštiti od korova, štetočina i bolesti.
Kosidba grahorica
Grahorice se koriste za ishranu stoke u vidu: zelene krme, sena, senaže, silaže i kao dehidrirano stočno brašno.
Za spremanje senaže i silaže najbolje je koristiti u vreme punog obrazovanja mahuna, kada imaju najveći sadržaj proteina.
Grahoricu za spremanje sena treba kositi kada je u fazi punog cvetanja, a donje mahune su se počele formirati.
Proizvodnja jeftine i kvalitetne stočne hrane gajenjem krmnog bilja na sopstvenom imanju, povećanje prinosa uvođenjem novih tehnologija, gajenje novih, rentabilnih kultura može doprineti povećanju rentabilnosti stočarstva.
Ivana Vasilijić, PSS Zrenjanin
Foto: pixabay.com
