Senaža je hranivo za stoku, po sadržaju vlage između silaže i sena.
Životinje rado jedu ove obroke koji se mogu praviti od leguminoza, vlatastih trava, ili travno-leguminoznih smeša.
Polako se primiče vreme spremanja senaže.
Kako nam se ne bi ponovila 2016. godina kada zbog čestih kiša nismo uspeli da spravimo seno, a za senažu nismo mnogo marili, Svetislav Marković dipl. inženjer poljoprivrede Poljoprivredne stručne službe Srbije savetuje svim proizvođačima mleka da u narednom vremenu prate vremenske prilike i ne izgube dragocenu hranu za svoje životinje.
Tada smo, podseća Marković, prvi otkos skidali u junu kada smo trebali već imati i drugi što znači da smo izgubili jedno košenje, a ono što smo dobili od prvog je bilo veoma lošeg kvaliteta.
Ovaj propust je nastao kao posledica nepoznavanja hranljive vrednosti senaže, načina spremanja, ali i neposedovanja adekvatne opreme za senažiranje.
Senaža se veoma lako sprema i u uslovima čestih padavina. Potrebno je samo ugrabiti moment da se sa mehanizacijom može ući u parcelu, da pokošena masa provene svega nekoliko sati i već se može silirati, dok je za pripremu sena proces znatno duži (i do 3 dana).
Za senažu potrebna dva suva dana
U nepovoljnim vremenskim uslovima za spremanje senaže, potrebna su praktično 2 dana suva dana.
Košenje je najbolje obaviti u prepodnevnim časovima odmah posle skidanja rose, mada ni popodnevno košenje nije loše, savetuje Marković.
Popodne ili sutradan otkos prevrnuti, sačekati par sati da provene sa druge strane i započeti senažiranje.
Masa se može silirati ili sakupljati i uvijati u rol bale i umotavati sa PVC materijalom.
Poželjno je da se u masu doda do 50 kg kukuruzne prekrupe po toni senaže radi bolje fermentacije.
Zelenu masu kositi na visini od 6-8 cm, ne prenisko.
Prednosti ranog spremanja senaže
Prednosti rane košnje i spremanja senaže u odnosu na dosadašnje navike su:
• ne zavisite toliko o vremenu kao kada spremate seno
• dobijate mogućnost prihrane i bržeg porasta drugog otkosa
• stvarate mogućnost ranijeg drugog otkosa
• dobijate kvalitetnije hranivo.
Dakle, ukoliko ove godine bude kišno i vlažno proleće ne treba čekati da vam trava proklasa, već je kosite u prvom otkosu sa 25-40 cm visine. Time ćete (ukoliko prihranite parcelu posle košenja) stvoriti mogućnost da do leta imate tri otkosa sa iste livade, poručuje Marković.
Ručni metod određivanja sadržaja suve materije za senažu
Sadržaj vlage u biljnoj masi moguće je proceniti metodom zahvatanja ili stiskanja. Dragoljub Krajnović, dipl. inž. poljoprivrede podseća na koji način možemo uraditi procenu na ovaj ručni, najgrublji način.
Masa se drži stisnuta u šaku oko 30 sekundi, otpusti se i donosi sud.
Potrebno je dosta iskustva da bi se usavršila ova metoda.
Može da bude dobar metod za procenu mogućnosti kada se seno balira.
Ako se stiskanjem sena u šaci ne može formirati čak ni približan oblik to znači da je previše suvo, a ako se formira oblik, u većoj ili manjoj meri nalik na grudvu, koji nakon otpuštanja ostaje u toj formi, to znači da je masa previše vlažna.
Ako je seno previše suvo, treba sačekati veče da poslepodne upije nešto vlage i tek onda pristupi baliranju.
Ovaj metod je pogodan i za procenu pogodnosti biljne mase za siliranje. Ako se masa iz otpuštene šake, nakon stiskanja, formira u oblik sličan grudvi, koji se postepeno, raspušta onda je trenutak za siliranje optimalan.
Preciznije napomene su date u tabeli:
Karakteristika biljne mase stisnute u šaku | Sadržaj vlage,% |
| Voda se lako istiskuje,abiljna masa zadržava oblik | >80 |
| Moguće je istisnuti vodu,a biljna masa zadržava oblik | 75-80 |
| Moguće je istisnuti malo ili nimalo vode ali biljna masa i dalje zadržava oblik | 70-75 |
| Nemoguće je istisnuti vodu iz biljne mase aformirati oblik nakon stiskanja se polako raspada | 60-70 |
| Nije moguće istisnuti vodu iz biljne mase aoblik dobijen nakon stiskanja šakom se brzo raspada | < 60 |
